IAN je lokalna nevladina organizacija osnovana 1997. tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Veliki broj izbeglica koje su ostale bez svojih domova podstakle su mnoge međunarodne i lokalne organizacije na pružanje humanitarne pomoći ovim ljudima. IAN je shvatio da će nekoliko građanskih ratova na ovoj teritoriji ostaviti snažne dugoročne posledice na mentalno zdravlje svih ljudi, a naročito izbeglica i interno raseljenih lica koji su u tom trenutku pretrpeli najveći pritisak. Zbog smo odlučili da preduzmemo aktivnosti koje obuhvataju zaštitu i promociju mentalnog zdravlja ljudi i to kroz uspostavljanje Trauma centra - službe za besplatnu psihološku podršku.
Trauma Centar je kasnije proširio svoje aktivnosti na domaće stanovništvo, jer su godine rata i nemaštine ostavile traga i na njima. Vremenom se broj klijenata sve više povećavao, dokazujući tako potrebu za ovom vrstom pomoći.
Rat na Kosovu, NATO bombardovanje zemlje i humanitarna kriza koja je usledila donela je potpuno nove izazove. U to vreme IAN je uspostavio još šest psihosocijalnih centara u Srbiji, a u isto vreme organizovao distribuciju humanitarne pomoći interno raseljenim licima sa Kosova, koji su potražili utočište u Srbiji. Humanitarni paketi sadržali su odeću, higijenski materijal, lekove i hranu. Oko 50,000 IRL je dobilo neku vrstu pomoći kroz kancelariju IAN-a.
Kao organizacija posvećena korisnicima, IAN zastupa mišljenje da jedino sveobuhvatni pristup pružanja pomoći ovim ljudima može imati snažne pozitivne efekte na njihov i stoga smo odlučili da uspostavimo i druge usluge koje će im pomoći da planiraju svoju budućnost. Najpre smo uspostavili centar za sveobuhvatni pristup (medicinsku, psihološku, pravnu i psihološku pomoć) žrtvama torture. IAN Centar za rehabilitaciju žrtava torture (CRŽT) počeo je sa radom septembra 2000. godine. Danas, integrisane službe Trauma centra i CRTV-a prime oko 800 klijenata godišnje.
Kada je program brzog odgovora na krizu zadovoljio urgentnu potrebu za humanitarnom pomoći i nakon što je uspostavljena dobra praksa u psihološkom savetovanju, 2000. godine IAN je počeo da razvija projekte koji pružaju podršku u pronalaženju trajnih rešenja. Centar za repatrijaciju je započeo da pomaže izbeglima u procesu donošenja odluka - da li da se vrate u zemlje svog porekla ili ostanu u zemlji u koju su izbegli tj. u Srbiji. U ovom periodu najvažnije je bilo pružanje psihološke, informativne i pravne podrške, a ove aktivnosti su još uvek veoma značajne.
Nakon krize na Kosovu i Metohiji, IAN je započeo program za raseljena lica sa KiM sprovodeći aktivnosti usmerene na podršku povratku u neke od teških oblasti na KiM kao i podršku udruženjima IRL i drugim NVO kroz izgrađivanje njihovih veština.
Međutim, javila se još jedna vrlo relevantna potreba koju su prepoznali i istakli sami korisnici IAN-ovih programa, a to je bila edukacija za ugrožene grupe. Svakodnevna borba za opstanak nije im ostavila vremena da razmišljaju o svojoj budućnosti. Zbog ovoga je IAN 2001. godine odlučio da započne programe besplatne edukacije za ugrožene kategorije stanovništva.
Kao organizacija koja ulaže napore u unapređenje kvaliteta života ljudi, 2003. godine IAN je počeo da se bori sa jednom od najvećih pošasti našeg vremena: HIV-om i sidom. Zajedno sa vladinim institucijama i međunarodnim organizacijama, razvili smo prvi Centar za dobrovoljno savetovanje i testiranje u našoj zemlji i popeli da zagovaramo za širenje modela DSt u celoj Srbiji.
IAN kontinuirano beleži sve relevantne podatke o svojim korisnicima i intervencijama u radu sa njima kao i sve relevantne promene koje se dešavaju kao rezultat naših aktivnosti. Ovi podaci su važni radi što boljeg prepoznavanja potreba korisnika i potreba društva i oni predstavljaju vredan resurs za planiranje budućih programa. Od 2002. godine IAN sprovodi različita međunarodna i interdisciplinarna istraživanja u okviru konzorcijuma uglednih institucija u Srbiji i inostranstvu.