Rat i tortura u bivšoj Jugoslaviji

Od 1991. do 1999. bivša Jugoslavija bila je ratno područje. Godine ratovanja (u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Kosovu), NATO bombardovanje Srbije i sankcije UN-a prema Srbiji, vodili su ka postepenom kolapsu nacionalne ekonomije i zdravstvenog i socijalnog sistema u regionu, kao i ka široj dezintegraciji civilnog društva. Siromaštvo, strah, nesigurnost, gubitak ljudskih života i imovine ostavili su ozbiljne posledice na mentalno i fizičko zdravlje ljudi u regionu, naročito na osetljive grupe kao što su izbeglice, IRL-a, žrtve torture i druge ratom traumatizovane ljude.

Posebna osetljivost IRL-a i izbeglica, u odnosu na njihov socijani, ekonomski i pravni status, postaje akutnija kada se uzmu u obzir efekti teškog i produženog traumatskog iskustva koje su pretrpele ove grupe. Procenjeni opseg post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP-psihijatrijski poremećaj uzrokovan tečkim stresnim iskustvom sa iznurujućim dugotrajnim psihološkim i somatskim posledicama, kao i pogoršanjem porodičnog/radnog/socijalnog funkcionisanja) među bosanskim izbeglicama iznosi 65% (a), a kod nekih drugih populacija čak i 70% (b), a prevalenca ozbiljnih mentalnih poremećaja u okviru izbegličke populacije iznosi do 50% (c). U poređenju s tim, prevalenca PTSP-a kod opšte populacije u post-konfliktnim zemljama sa malim prihodima gde su ljudi doživeli višestruko traumatsko iskustvo, obično ide od 15.8% do 37.4% (d).

U većini slučajeva izbeglice žive u nesigurnim uslovima, često bez pristupa osnovnim službama uključujući i pristup pravnim službama. U većini slučajeva još uvek trpe fizičke posledice u obliku invaliditeta ili somatskih poremećaja i razvili su simptome PTSP-a. Kod nekih klijenata simptomi su krenuli da se manifestuju odmah posle traumatskog iskustva, dok je kod nekih okidač za pojavu simptoma bilo NATO bombardovanje 1999.

Šest godina nakon ratova, u Srbiji i Cenoj Gori i dalje boravi 340424 izbeglica, IRL i ratom pogođenih ljudi (podaci UNHCR-a od 30.aprila 2006.) čineći ih zemljama sa najvećim brojem izbeglica u Evropi. Oko 5000 od ovih izbeglica je bilo izloženo torturi.

Detaljni opis jugoslovenskih ratova, uključujući političko i istorijsko predstavljanje , specifičnosti i posledice ratova (link na Borin clanak iz knjige Tortura/I deo), zajedno sa IAN-ovim odgovorom predstavljeni su u "Tortura u ratu: Posledice i rehabilitacija žrtava" .

a) Weine, S.M., Becker, D.F., McGlashan, T.H., Laub, D., Lazrove, S., Vojvoda, D. and Hyman, L. (1995) Psychiatric consequences of "ethnic cleansing": clinical assessments and trauma testimonies of newly resettled Bosnian refugees. American Journal of Psychiatry 152 (4):536-542.

b) Kinzie, J., Boehnlein, J., Leung, P., Moore, J., Riley, C. and Smith, D. (1990) The prevalence of posttraumatic stress disorder and its clinical significance among Southeast Asian Refugees. American Journal of Psychiatry 147 , 913-917.

c) de Jong, J.P., Scholte, W.F., Koeter, M.W.J. and Hart, A.A.M. (2000) The prevalence of mental health problems in Rwandan and Burundese refugee camps. Acta Psychiatrica Scandinavica 102 , 171-177.

.