Pravo na održiv povratak

I. UVOD

Koncept ima za cilj da postavi osnovne principe usmeravanja pristupa UNMIK-a procesu povratka interno raseljenih lica (IDP) i izbeglica. Dokument ne sadržava detaljan operativni plan organizovanog povrataka niti predstavlja operativni odgovor na spontani povratak. Principi koji su sadržani u ovom dokumentu primenjuju se na svaki povratak, bez obzira bio on spontan ili organizovan.

Kako je proces povratka razlicit od regiona do regiona, zadatak svake regionalne administracije je da, na osnovu pristupa datog u ovom dokumentu, donese i regionalni plan za realizaciju. Zbog toga sto povratak nije linearan proces, ovi regionalni planovi ce stalno biti radni dokumenti. Medutim, sustinski principi koji odreduju proces povratka na Kosovu ostace isti.

Posto UNMIK-ov pristup povratku naglasava pojedinca u procesu, ovaj dokument preporucuje pristup zasnovan na pravima. Sledstveno tome, predloženi vodeci principi zasnivaju se na medunarodnim ljudskim pravima i humanitarnim standardima i izradeni su uz konsultacije sa UNHCR-om.

II. CILJEVI

Povratak i integracija su kljucni srednjerocni prioriteti za UNMIK. Bezbednosni uslovi za manjine se poboljsavaju a sloboda kretanja se postepeno povecala. KFOR i UNMIK policija prelaze na fleksibilan pristup, zasnovan na proceni stepena opasnosti u cilju postepenog raspustanja zasticenih enklava i promovisanja integracije i pomirenja na lokalnom nivou. Sa pocetkom ovog važnog i obecavajuceg razvoja i sa uspesnim formiranjem multietnicke Vlade, ukazuju se prilike za povratak. Kao rezultat toga, povratak se nalazi u centru politickog interesa Kosova.

Neophodan je objedinjeni pristup na citavom podrucju koje pokriva misija da bi se postigao prodor u povratku manjina tokom leta i jeseni 2002. godine, sa ciljem promene atmosfere i stvaranja pogodnih osnova za brojniji povratak tokom 2003. i 2004. godine.

Medutim, treba naglasiti da pravo na povratak nije ograniceno vremenskim rokovima. Povratak nije proces zasnovan na politickim interesima vec prvenstveno zavisi od izbora pojedinca da se vrati. Ovaj princip izbora pojedinca sadržan je i u pravu na povratak i u principima ljudskih prava uopste.

UNMIK, u saradnji sa UNHCR-om i ostalim kljucnim ciniocima, mora da deluje na nesto sto ce pomagati proces povratka i stvoriti uslove koji vode održivosti ovog procesa. Ovo podrazumeva pristup na dva koloseka u kojem ce UNMIK i njegovi partneri:

- Doseci do raseljenih lica i izbeglica sa adekvatnim i realnim informacijama o uslovima na Kosovu, istovremeno poboljsavajuci te uslove da bi omogucili raseljenim licima da se vrate.

- Raditi na tome da se povratnicima na terenu obezbede održivi uslovi, uz promovisanje njihove integracije u kosovsko drustvo.

Takav pristup ce biti voden postovanjem principa osnovnih ljudskih prava, koji se na najbolji nacin mogu oznaciti kao pravo na održiv povratak. Ovaj koncept, zatim, podrazumeva paket principa koji ce služiti kao smernice za razlicite cinioce ukljucene u realizaciju procesa povratka i integracije.

UNMIK ce i dalje pozdravljati nacelno ukljucivanje Beograda u proces povratka, s obzirom da predstavlja vlast u regionu prihvacenu od strane vecine lica raseljenih sa Kosova. Medutim, mora se naglasiti da ce bilo kakvo ukljucivanje biti vodeno ovim principima da bi se izbeglo politizovanje procesa povratka i da bi se osiguralo da se prednost daje pravima raseljenih lica.

Povratak se može ostvariti u vecem obimo samo ako postoje efikasni mehanizmi da se manjine integrisu u strukture kosovskog drustva. Aktivno zalaganje i podrska za povratak i integraciju manjina od strane svih politickih lidera i lidera u zajednicama, posebno od strane izabranih lokalnih funkcionera, predstavljaju važnu referentnu tacku za razvoj kosovskog drustva.

III. PRINCIPI

Osnovni principi povratka su dati u Izjavi o principima, koja je usaglasena unutar UNMIK-a, kao i sa UNHCR-om i KFOR-om i koju je usvojilo PAV 2001. godine (Aneks A). Kljucni koncepti u ovoj izjavi su pojam dobrovoljnog, individualnog izbora i održivosti. Ovi koncepti se pokazuju u pravu na održiv povratak. Radeci na procesu povratka, putem pristupa zasnovanog na pravima, UNMIK treba da se rukovodi sledecim sustinskim operativnim principima:

Pravo na povratak

- Pravo na povratak se jednako odnosi na clanove svih zajednica bez ozira na njihovu etnicku, kulturnu, versku ili jezicku pripadnost.

- Svaki povratak mora biti dobrovoljno zasnovan na slobodnom izboru i obavestenosti pojedinca.

- Prioritet je dati podrsku povratku u mesta porekla.

- U principu, koncept relokacije ukljucujuci i predloge o skupinama novih naselja ne vodi do dugorocnog cilja, a to je promovisanje multi-etnickog drustva na Kosovu i to UNMIK nece prihvatiti.

- Strateski povratak kao ni povratak koji motivise država nisu u najboljem interesu povratnika jer postoji verovatnoca da ce se vratiti kao bumerang na povratnike, povecavajuci njihovu izolaciju i smanjujuci njihovu slobodu kretanja. Prema tome odabiranje lokacija za povratak mora da se zasniva na izraženim željama raseljenih lica da se vrate u mesta svog porekla, a ne na politickim razmisljanjima.

- Ne sme biti politickog ili nekog drugog uslovljavanja povratka od strane zajednica koje docekuju povratnike. Povratak ne može da se povezuje niti da zavisi od resavanja politickih, socijalnih ili humanitarnih pitanja. Isto tako, povratak jedne zajednice se ne može uslovljavati reciprocnim povratkom druge zajednice.

- Dok može biti razumljivo da zapadne zemlje domacini nastavljaju postepenu repatrijaciju clanova vecinskog stanovnistva na Kosovu, od njih ce biti zatraženo da se suzdrže od prisilnog vracanja pripadnika manjina. Zemlje domacini ce se podsticati da izrade pakete reintegracije koji ce doprineti održivosti dobrovoljnog povratka.

Održivost

- Realno gledano, raseljena lica i izbeglice ce želeti da se vrate samo ako mogu da žive u miru i da u potpunosti ucestvuju u drustvenom životu. Prema tome svaki proces povratka mora biti održiv da bi imao uspeha.

- Održivost ima za pretpostavku individualno pravo na pristup javnim i socijalnim službama. U kontekstu Kosova, ovo pravo zahteva da manjinske zajednice i povratnici imaju podjednak pristup obrazovanju (na svom sopstvenom jeziku kad god je to moguce), zdravstvenoj zastiti i medicinskim službama, socijalnom osiguranju ili isplatama pomoci za siromasne i komunalnim službama.

- Stvaranje održivosti ce zahtevati aktivno ucesce Vlade i njenih ministarstava, a posebno onih institucija koje omogucavaju pristup relevantnim službama. Vlada je priznala potrebu pružanja podrske procesu povratka i naznacila je da namerava da preuzme ovu obavezu u svom politickom programu koji ce uskoro biti objavljen. Prema tome, bice potrebno da Vlada izdvoji dovoljna sredstva u okviru svojih budžetskih fondova da bi garantovala prosirenje tih usluga na manjinske zajednice i povratnike.

- Kao sto je u kratkorocnom smislu od sustinske važnosti da se pripadnicima manjina koji se vracaju garantuje pristup programima socijalne pomoci, isto tako je važno za njihovu dugorocnu održivost i razvoj da imaju pravedne i podjednake mogucnosti zaposljavanja u javnom i privatnom sektoru. UNMIK i Vladini organi imaju odgovornost da osiguraju ravnomernu zastupljenost svih zajednica u javnom sektoru i da obezbede efikasne pravne lekove protiv diskriminacije kako na radnom mestu tako i u postupku zaposljavanja.

- Jos jedan kljucni aspekt prava na održivi razvoj je pravo pojedinca na privatnu svojinu. Ovo pravo se ne manifestuje samo u osnovnom pravu na skloniste, vec takode i u potrebi da Vlada obezbedi efikasne pravne lekove za nezakonito lisavanje svojine. Posto su mnogim pripadnicima raseljenih manjina domove nezakonito zauzeli pripadnici vecinske zajednice, UNMIK ce obezbediti efikasno funkcionisanje mehanizma HPD-a za podnosenje zahteva, za resavanje imovinskih sporova i za obezbedivanje brzog vracanja imovine o kojoj je rec njenom zakonitom vlasniku.

- Važan aspekt imovinskih prava u okviru medunarodnih humanitarnih standarda je pružanje adekvatne pomoci za rekonstrukciju koja ce omoguciti potencijalno ugroženim povratnicima da zapocnu sa ponovnom izgradnjom unistenih ili ostecenih domova. Pomoc ove vrste je potrebna onim pripadnicima manjina ciji su domovi osteceni ili unisteni.

- Osnova za puno uživanje ovih prava i stepen do kojeg se manjinske zajednice mogu integrisati u drustvo i ucestvovati u drustvenom životu je njihova sloboda kretanja. UNMIK i KFOR ce preduzeti sve neophodne mere da osiguraju slobodu kretanja za sve povratnike i zajednice na Kosovu.

- Medutim, da bi obezbedili održivost slobode kretanja, od vitalnog je znacaja da vecinska zajednica odbaci nasilje i taktiku zastrasivanja koja cesto ogranicava mogucnosti pripadnika manjina da se slobodno krecu. Vlada, kao i politicki lideri i lideri zajednica na svim nivoima moraju takode da rade sa vecinskom zajednicom na lokacijama povratka da bi za povratnike stvorili drustveno i politicko okruženje koje pruža mogucnosti.

IV. PROCES

Posto je izglednije da integrisani i ujedinjeni pristup procesu povratka pruži vise poverenja medu potencijalnim povratnicima, aktivno ukljucivanje i saradnja su potrebni ne samo od UNHCR-a, Stubova UNMIK-a, regionalnih i opstinskih administracijra, UNMIK Policije i KPS-a, KFOR-a, medunarodnih organizacija i NVO, vec i od predstavnika iz vecinskih i manjinskih zajednica. Pored toga, multi-etnicka Vlada i stvaranje dva kljucna mesta za Koaliciju Povratak, mesto medu-ministarskog koordinatora za povratak u Kabinetu Premijera i mesto Viseg savetnika za pitanja povratka u Kabinetu SPGS-a, ucinice mogucom integrisanu i otvorenu strategiju.

Privremene institucije samouprave (PIS) na svim nivoima moraju da aktivno ukljuce vecinsku zajednicu u kojoj se odigrava povratak da bi omogucili integraciju i pomirenje. UNMIK bi trebalo da aktivno podrži ove mere. Iako do potpunog pomirenja ne može doci dok pocinioci ne budu pozvani na odgovornosti za ucinjene zlocine, mogu se preduzeti prvi koraci da bi se omogucili ozbiljni dijalozi na lokalnom nivou. Takve inicijative treba da budu pretece za povratak a zatim da prate proces u njegovom toku.

Posto je održivi povratak proces koji ide sa terena prema gore i pocinje sa izraženim željama raseljenih lica, UNMIK u saradnji sa UNHCR-om mora da stekne jasnu sliku namera potencijalnih povratnika putem povecanog angažovanja i neposrednih kontakata sa udruženjima raseljenih lica i sa samim raseljenim licima. Na osnovu tih zakljucaka, inicijalno planiranje organizovanog povratka ce poceti na lokalnom nivou u opstinskim i regionalnim Radnim grupama za povratak. Ova tela za koordinaciju i planiranje podnose izvestaj Glavnoj radnoj grupi za povratak (TFR), kojom na centralnom nivou predsedava SPGS. TFR ima ovlascenja da odobri predložene projekte za povratak i da na osnovu toga izvrsi raspodelu sredstava.

Princip je da se prioritet pri dodeli donatorske podrske pruži povratku pripadnika manjina i projektima integracije i da prati povratnike. To ce zahtevati fleksibilnost u planiranju i raspodeli sredstava.

V. ZAKLJUCAK

Uloga UNMIK-a ili bilo kog Vladinog organa nije da odreduje lokacije za povratak niti da diktira raseljenim licima i izbeglicama kako i kada mogu da se vrate, vec da pruži pomoc da se poboljsaju uslovi tako da interno raseljena lica i izbeglice imaju mogucnosti da donesu svoje individualne odluke da se vrate.

Bez obzira na to da li raseljena lica i izbeglice odluce da se vrate na Kosovo ili da se integrisu u mestima svog izbeglistva, sam proces mora da osigura da se prava pojedinaca postuju i da oni imaju mogucnost izbora da se dotojanstveno vrate svojim domovima. Pristup zasnovan na pravima pruža formulu koja ce obezbediti da proces povratka na Kosovo dosegne te standarde. Na kraju, principi koji su navedeni ovde pomažu da se osigura da oni pojedinci koji se budu vratili imaju bezbedan i održiv povratak.

--------------------------------------------------------------------------------

IZJAVA O PRINCIPIMA

1. Pravo na povratak bilo spontani ili na organizovani nacin (potpomognuti) predstavlja osnovno ljudsko pravo koje se mora postovati.

2. Povratak mora biti dobrovoljan i zasnovan na slobodnom izboru i obavestenosti. Odluka o povratku je i licna i porodicna odluka, pa prema tome svim raseljenim licima, ukljucujuci i žene, mora da se pruži tacna informacija o situaciji u njihovim mestima porekla da bi oni mogli da donesu odluku utemeljenu na obavestenosti. Posebnu pažnju treba obratiti na probleme raseljenih žena da bi se osiguralo da im je pružen pristup informacijama o kriterijumima koje one smatraju važnim.

3. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je zadužila UNMIK da obezbedi «siguran i neometan povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim domovima na Kosovu» i traži od KFOR-a da uspostavi «bezbedno okruženje u kojem se izbeglice i raseljena lica mogu vratiti domovima bezbedno i dostojanstveno». Prema tome, organizovani povratak ce biti u mesta porekla stvarajuci optimalno postojano resenje za sadasnju raseljenost. Sredstva se moraju usmeriti na uslove u lokacijama porekla.

4. Povratak raseljenih lica se mora sprovesti u uslovima bezbednosti i dostojanstva, i traži pojacavanje napora ka osiguranju fizicke bezbednosti za manjinske zajednice Kosova na lokacijama za povratak. Osim mera bezbednosti ovo zahteva dijalog sa vecinskom zajednicom kao i pružanje pomoci u zavisnosti od date situacije.

5. Održivost povratka interno raseljenih lica se mora obezbediti merama koje imaju za cilj stvaranje minimuma uslova u oblasti smestaja, pristupa javnim službama ukljucujuci zdravstvo i obrazovanje i komunalnim službama i poboljsanju socijalnih i ekonomskih prilika sto bi omogucilo povratnicima da obnove stabilan život zajednice. Da bi se unapredila koegzistencija i da bi se izbegla nepoželjna ogorcenost prema zajednicama povratnika, razmisljanja o održivosti zahtevaju pristup utemeljen na datoj situaciji, koji obraca dužnu pažnju na potrebe susednih vecinskih i ostalih manjinskih zajednica za dobijanje pomoci.

6. Povratnicima i njihovoj rodnoj zajednici treba pružiti odgovarajucu slobodu kretanja, u najmanju ruku da im se dozvoli pristup njihovoj zemlji i najvažnijim uslugama (zdravstvo, obrazovanje i zaposljavanje) kao i mogucnosti održavanja socijalnih i porodicnih veza van njihovog sela/enklave. Potrebno je preduzeti napore i mere, ukljucujuci i dijalog sa vecinskom zajednicom, da se tokom vremena prevazide situacija enklava i da se stvore uslovi za koegzistenciju.

7.Izvrsice se zajednicko planiranje za povratak u vise geografskih oblasti na celom Kosovu, ne ogranicavajuci se samo na jednu lokaciju ili oblast. Brzina povratka u svaku od oblasti ce u potpunosti zavisiti od okolnosti i uslova na svakoj pojedinacnoj lokaciji, koje ce razmatrati clanovi regionalnih i lokalnih radnih grupa za povratak u njihovim aktivnostima i razmatranjima o tacnim rokovima za sprovodenje mera i organizovani pokret.

8. Operacija povratka mora da se sprovodi bez privlacenja pažnje, sa postepenim povecavanjem i na uredan nacin. Organizovani povratak se mora izvesti na mudar nacin, uz uzimanje u obzir konkretne bezbednosne situacije u pojedinacnom mestu porekla. Ovo podrazumeva da se povratak izvodi po etapama sledeci pristup korak-po-korak. Ovaj proces treba da dozvoli fleksibilnost, vreme potrebno za planiranje pre samog povratka bez stvaranja nepotrebnih kasnjenja i treba da izbegne stvaranje tenzija koje ce se negativno odraziti na sam povratak. Odredivanje rokova za sprovodenje mera i organizovanog povratka je od sustinskog znacaja i njih ce konacno odrediti regionalne i lokalne radne grupe uz razmatranje svih relevantnih faktora. Povratak pojedinih porodica ili grupa zavisice u potpunosti od stvaranja i preovladivanja prihvatljivih uslova na konkretnoj lokaciji povratka.

9. Proces povratka treba da bude otvoren i transparentan uz ceste konsultacije sa predstavnicima svih zainteresovanih zajednica, ukljucujuci susedno stanovnistvo i poželjno je da bude pracen dijalogom izmedu zajednica i merama podrske za izgradnju poverenja izmedu svih manjinskih zajednica i kosovskih Albanaca. Ovo podrazumeva da se dužna pažnja posveti situaciji i problemima svih zajednica ukljucujuci i neposredno susedstvo.

10. Povratak se mora sprovesti na humani nacin, zahtevajuci pružanje osnovne humanitarne pomoci da bi se obezbedila održivost zajednice povratnika tokom pocetnog perioda reintegracije, sa posebnom pažnjom prema ugroženim pojedincima i porodicama. Za planiranje takve pomoci primenjivace se pristup pružanja pomoci zasnovan na datoj situaciji da bi se uzele u obzir humanitarne potrebe susednih zajednica, kako bi se postiglo da je humanitarna pomoc u funkciji negovanja koegzistencije a ne u funkciji ponovnog ojacanja podela ili stvaranja nove vrste ogorcenosti izmedu susednih manjinskih i vecinskih zajednica.

11. Organizacija sigurnog, urednog i održivog povratka zahteva sveobuhvatnu procenu potencijalnih lokacija za povratak, koju zajednicki vrse predstavnici Kabineta SPGS-a, UNHCR-a, KFOR-a, OEBS-a, UNMIK Policije, opstinskih i regionalnih adminsitracija UNMIK-a, opstinski predstavnici i predstavnici populacije interno raseljenih lica.

12. Mere koje imaju za cilj stvaranje uslova koji vode povratku i pružanju potrebne podrske i pomoci povratnicima nakon povratka primenjuje se bez obzira na to da li su se oni vratili samostalno ili organizovano.