PREPORUKE

Deveti zajednicki izveštaj OEBS/UNHCR o položaju manjina pripremljen je za širu publiku koja obuhvata: medunarodne civilne i vojne vlasti; kreatore politike, zakonodavce i državne službenike u Privremenim institucijama samouprava (PISU); medunarodne agencije i organizacije; one koji se bave ljudskim pravima, medunarodne NVO i lokalne organizacije za civilno društvo; i za donatore.  Izveštaj je namenjen i vladama koje su primile izbeglice i raseljena lica, ukljucujuci vlasti SRJ, vlade susednih zemalja, kao i zapadnoevropske zemlje.  Naš osnovni cilj u davanju preporuka koje slede jeste pomoci ovim akterima da formulišu strategiju i ciljeve vezane za poboljšanje položaja manjina i rešavanje problema raseljenja.

Ovaj izveštaj stiže u vreme tranzicije na Kosovu, sa sve vecim ovlašcenjima PISU u mnogim oblastima uprave i na opštinskom i na centralnom nivou.  Uz ova ovlašcenja ide i odgovornost.  Ove preporuke svi citaoci treba da tumace uz jasno razumevanje fundamentalnog znacaja da se nastajuce strukture lokalne vlasti osnaže i ohrabre da usvoje ova pitanja nad kojima su im data ovlašcenja i odgovornost.  Potrebne su mnoge nove inicijative, a njih zajedno treba da preduzmu medunarodna zajednica i stanovnici Kosova svih etnickih zajednica, imajuci u vidu imperativ da omoguce i promovišu ideje koje su vlasništvo ljudi Kosova.

 

Bezbednost i sloboda kretanja

·          Organi za sprovodenje zakona i drugi treba pomno da prate uticaj uklanjanja staticnih mera bezbednosti i da o rezultatima razgovaraju sa samim zajednicama.

·          U svim krajevima KFOR treba otvoreno da razgovara o merama bezbednosti sa policijom ii svim zajednicama, i neguje duh otvorenosti.  Uklanjanje kontrolnih punktova treba predstaviti kao povecanje slobode kretanja svih zajednica, koje ce otvoriti izolovane enklave.

·          Ogranicavanje slobode kretanja od strane KFOR i drugih vlasti, pogotovo kada se sprovodi na osnovu etnicke pripadnosti, treba da bude u najvecoj mogucoj meri limitirano, objašnjeno i uklonjeno što je pre moguce.

·          Potrebno je koordinirano planiranje izmedu KFOR i policije UNMIK/KPS.  Policija UNMIK i KPS treba da ojacaju svoju ulogu u osiguranju javne bezbednosti u manjinskim krajevima i omogucavanju slobode kretanja da bi bili u stanju da ovu ulogu preuzmu od KFOR.

·          U saradnji sa opštinskim zvanicnicima i vodama zajednica, organi za sprovodenje zakona treba da iznesu plan za rešavanje problema kontinuiranog maltretiranja manjina “niskog intenziteta”, ukljucujuci kamenovanje, a plan treba da obuhvati prevenciju putem mera u zajednici kao i sankcije (npr. gonjenje i sudske presude).  U slucajevima kada su izvršioci maloletnici, vlasti treba da intervenišu kod voda zajednica, školskih vlasti i roditelja kako bi se ponašanje promenilo.

·          Policija i sudske vlasti treba da kao poseban prioritet tretiraju krivicna dela koja za cilj imaju sprecavanja slobode kretanja (kakva su zastrašivanje ili kamenovanje pešaka ili vozila).

·          KPS treba potpuno integrisati, s posebnim naglaskom da policajci iz odredenih zajednica sve više odlaze u krajeve u kojima žive druge zajednice i uz povecanje integrisanih etnicki mešovitih patrola.

·          Treba razviti plan akcije za normalizaciju kretanja, koristeci i javni i privatni saobracaj, uz ucešce snaga bezbednosti i organa za sprovodenje zakona, lokalnih zajednica i opštinskih zvanicnika, transportnih preduzeca i aktera koji zapošljavaju i pružaju usluge manjinama.  Plan bi trebalo da predvidi progresivno smanjenje transporta uz uocljivu pratnju.  Medutim, pratnju ne treba smanjiti kada bi ovo znacilo smanjenje slobode kretanja.

·          Sve manjine koje imaju ogranicenu slobodu kretanja treba da, kao minimum, imaju pristup redovnom javnom saobracaju (a ne samo inicijativama finansiranim iz privatnih izvora), bez obzira da li je on profitabilan ili ne.

·          Potrebno je rešavanje pitanja registarskih tablica putem sporazuma izmedu Privremenih institucija samouprave (PISU), UNMIK i vlasti u Beogradu.

 

Pravosude

·          Potrebni su koraci od strane UNMIK i vlasti u Beogradu da se ukine paralelni sistem sudova.  Povoljno rešenje bila bi sporazumna apsorpcija osoblja u sistem UNMIK, uz jasnu izjavu Beograda da ovakvi sudovi više nisu legitimni, a da stanovnici Kosova moraju koristiti sudove UNMIK.

·          UNMIK treba da preduzme specijalne mere kako bi osigurala ne samo da sudovi zapošljavaju manjine, vec i da je ovo moguce, ukljucujuci specijalne mere bezbednosti, makar u pocetku, i pratnju.

·          Treba ispraviti cestu praksu da predmete koji se ticu manjina uzimaju samo sudije pripadnici manjina ili medunarodne sudije, a takode treba prekinuti s praksom da se sudije pripadnici manjina pozivaju samo u predmetima manjina.  Ovo bi prvenstveno trebalo da bude putem sporazuma predsednika sudova.  Umesto toga, sve delikatne predmete koji ukljucuju sudiju i optuženog koji pripadaju razlicitim zajednicama trebalo bi da prate OEBS i drugi.  Svaki sudija, pripadnik bilo koje zajednice, koji ispolji pristrasnost ili diskriminaciju, treba da snosi disciplinske posledice preko Sudskog i tužilackog veca Kosova.

·          Uspešne slucajeve hapšenja, sudenja i gonjenja krivicnih dela iz etnickih pobuda Odeljenje pravde, medija i drugi ukljuceni u pravosudni sistem treba široko da publikuju.

·          Odeljenje pravde treba da otvori kancelariju suda u Uroševcu/Ferizaj u Štrpcu/Shtërpcë.

·          Odeljenje pravde, uz pomoc svih zainteresovanih organizacija, treba da sacini i sprovede program javne kampanje usmerene prema manjinama da bi raširilo informacije o sistemu gradanskog pravosuda.

 

Obrazovanje

·          UNMIK i Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT), u saradnji sa KFOR, policijom UNMIK i KPS treba da razvije potpun plan i obezbedi finansiranje kako bi se osigurala bezbednosti i obrazovanje za ucenike iz manjinskih zajednica širom Kosova, ukljucujuci plan školskog transporta za manjine na celom Kosovu.

·          Slicne planove treba saciniti za poboljšanje fizickih uslova u školama, za snabdevanje ucenika besplatnim knjigama i školskim materijalom, i za prakticnu edukaciju nastavnika pripadnika manjina.

·          UNMIK i MONT treba da stave prioritet na integraciju sistema obrazovanja, što je prvi korak u rešavanju problema koji cesto proisticu iz zajednicke jurisdikcije MONT/UNMIK i Ministarstva za obrazovanje SRJ, a koji imaju nepovoljan uticaj na prava dece na obrazovanje.  Mora se postici standardizacija nastavnog programa i celokupne administrativne prakse, ukljucujuci praksu zapošljavanja.

·          UNMIK i MONT treba da konsultuju obrazovne eksperte u drugim evropskim zemljama koji se bave problemima obrazovanja Roma da bi (a) razvili specifican program za potrebe dodatne nastave, (b) stvorili mere kojima ce privuci, ohrabriti, a u krajnjem slucaju, obavezati roditelje da šalju decu u srednje škole, i (c) razmotriti kako obrazovanje na romskom jeziku može biti uneto u nastavne planove.

·          Treba analizirati razlicite modele integrisanih škola i široko primeniti najbolju praksu.

 

Zapošljavanje

·          Ministarstvo za javne službe treba agresivno da promoviše politiku pozitivne diskriminacije (ne samo kvote u zapošljavanju) u oblasti zapošljavanja u javnom sektoru.  Dalje, treba preispitati sve postojece zakone koji predvidaju kvote u zapošljavanju kako bi se utvrdilo da li su ovakve kvote proporcionalne interesima koje država želi da zaštiti, tj. pružaju delotvornu ravnopravnost u zapošljavanju manjina.

·          PISU treba da sistematski evaluira celokupnu praksu zapošljavanja u javnom sektoru kako bi osiguralo da praksa delotvorno osigurava ravnopravnost u teoriji i prakticno.

·          Sve procedure žalbe putem kojih kandidati pripadnici manjina mogu da se žale na rezultate konkursa treba da evaluira Ministarstvo za javne službe, a ukoliko one nisu efikasne, moraju se preduzeti mere kako bi se osiguralo da pružaju efikasan pravni lek za svakoga ko je žrtva diskriminacije u oblasti zapošljavanja.

·          Svi državni službenici treba da se edukuju kako bi bili u stanju da prepoznaju diskriminatorno ponašanje i sprovedu politiku i procedure kojima ce eliminisati diskriminaciju u svojim službama.  Dalje, administrativna uputstva treba cirkulisati svim državnim službama, i obezbediti obaveznu edukaciju, da bi svi državni službenici razumeli svoju zakonsku obavezu da se pridržavaju medunarodnih standarda ljudskih prava, pogotovo kada se odnose na ravnopravan tretman pripadnika manjinskih zajednica.

·          Na Kosovu je potreban obuhvatan zakon protiv diskriminacije.  Treba usvojiti predlog OEBS o donošenju jednog omnibus zakona protiv diskriminacije na Kosovu, jer bi takav zakon poslužio da se ojaca važeci zakon time što bi ga doveo u sklad sa svim medunarodnim i evropskim antidiskriminacijskim zakonima i standardima.  Ovaj zakon treba da promoviše jednakost u donošenju odluka i pruži delotvorne pravne lekove za žrtve vecine oblika diskriminacije, i ubedljive sankcije za kažnjavanje kršenja zakona.  Najbolje bi bilo da ovaj zakon donese Skupština Kosova.

 

Zdravstvo

·          Zdravstvene vlasti moraju razviti multietnicku sekundarnu zdravstvenu zaštitu, i moraju sprovesti kardinalno pravilo lekarske profesije da doktori moraju leciti bilo kog pacijenta bez obzira na rasno ili etnicko poreklo.

·          Ministarstvo treba da obeshrabri neodržive paralelne sisteme zdravstvene zaštite, istovremeno osiguravajuci da svako ima jednak pristup zdravstvenoj nezi, bez obzira na etnicko poreklo.

·          Ministarstvo zdravlja mora osigurati da informacije o zdravstvu i zdravstvenim ustanovama dopiru do pripadnika manjinskih zajednica.  Ministarstvo treba da organizuje kampanju namenjenu pripadnicima romske, aškali i egipcanske zajednice.

 

Socijalna zaštita

·          Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu treba pažljivo da prati prakticne efekte pravila o “ponovnoj registraciji” u programu socijalne pomoci.  Treba napustiti svaku praksu koja je indirektno diskriminativna (tj. ako ce manjine, bez slobode kretanja, imati problema da se njome vode).  Prioritet treba da bude fundamentalna dužnost vlasti da obezbede svakoj osobi da živi u dostojanstvu i da za to ima dovoljno sredstava.  UNMIK treba da poveca transparentnost rada zajedno sa humanitarnim agencijama koje prate dostupnost socijalne zaštite manjinama.

·          Centri za socijalni rad treba da poboljšaju koordinaciju i direktnu saradnju medu svojim zaposlenima koji rade u vecinskim krajevima i onih koji rade u krajevima naseljenim manjinama.

 

Smeštaj

·          Uputstva za rekonstrukciju domova trebalo bi da imaju zakonsku težinu.  Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje bi trebalo da izradi nacrte zakona za Skupštinu Kosova, dajuci kriterija za nediskriminacijsku dodelu pomoci, transparentne procese selekcije, i mehanizme koji omogucavaju odgovornost i postupak žalbe.

·          Proces prenosa odgovornosti na opštine treba da bude pracen ustanovljenjem efikasnog prelaznog mehanizma kontrole i treba da obuhvati polaganje racuna UNMIK i Ministarstvu i direkcija i opštinskih komiteta za smeštaj putem mesecnih izveštaja. 

·          S obzirom na nedostatak kvota ili manjinskog glasa u rekonstrukciji u Uputstvima za rekonstrukciju domova za 2002., donatori treba da osiguraju da NVO koje izvode njihove projekte ostvare odgovarajuce ciljeve, koji se najbolje mogu utvrditi putem konsultacija, koje bi ukljucile službenike za lokalne zajednice.

·          NVO, kao partneri opštinskih komiteta za smeštaj (pa tako državnog aktera), bi trebalo da budu odgovorni za svoje postupke opštinskim komitetima za smeštaj i Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje.

·          Kriterija za rekonstrukciju treba da sadrže zahtev o distribuciji pomoci baziranoj na ugroženosti koji imaju slicno dejstvo na svaku etnicku grupu.  Na primer, kriterija za rekonstrukciju treba da predvide da, recimo 20% svih kuca, manjinskih ili ne, u kategorijama IV i V treba da se poprave.  Dodatne resurse treba dodeliti dok se ne dostigne proporcionalno slican broj popravljenih kuca u manjinskoj i vecinskoj zajednici.

·          Mora se rešiti pitanje neodložnih potreba u smeštaju i popravci kuca u domicilnim mestima manjina koje su raseljene unutar Kosova u svim slucajevima gde je rekonstrukcija kljucna prepreka njihovom povratku, ukljucujuci ona raseljena lica koja su se po sopstvenoj inicijativi vratila na Kosovo izvan Kosova u preopterecene porodice-domacine.

·          Treba uspostaviti odgovarajuci mehanizam finansiranja rekonstrukcije delotvoran u slucajevima spontanog i organizovanog povratka.  Finansiranje treba da uzme u obzir dodatne troškove projekata povratka vezane za krucijalne projekte ravnoteže za susedne vecinske zajednice.     

Imovinska pitanja

·          Odlucivanje u imovinskim sporovima treba da se nade na prvom mestu za finansiranje iz konsolidovanog budžeta Kosova i donacija, sa ciljem stabilizacije manjinskih zajednica i povratka manjina.  Treba dodeliti sredstva Direkciji za stambena i svojinska pitanja i Komisiji za rešavanje stambenih i imovinskih zahteva kako bi se delotvorno (a) upotrebili mobilni timovi u manjinskim krajevima, (b) obavestila javnost, (c) primali i obradili zahtevi, ukljucujuci odluke Komisije, i (d) upravljalo imovinom pod jurisdikcijom Direkcije, ukljucujuci efikasnu zaštitu ispražnjenih stanova da bi se zbeglo ponovno nezakonsko useljenje i šteta.

·          Direkcija bi trebalo da ubrza svoje napore da ovlašcenja preda sposobnim opštinama, ukljucujuci njihovu identifikaciju i otpocinjanje procesa predaje u takvim opštinama.

·          Treba otvoriti kancelariju Direkcije u Prizrenu što je pre moguce.  Direkcija treba da otvori stalne ili privremene satelitske kancelarije gde je to potrebno.

·          Treba povecati broj manjinskog personala u Direkciji kako bi se olakšao pristup manjinama.

·          Svaki službenik za lokalne zajednice treba dobro da poznaje mehanizme Direkcije.

·          Rad na novoj i operativnoj katastarskoj službi treba da bude prioritet za UNMIK i PISU.  Moraju se upotrebiti privremene mere zaštite za imovinska prava koja sada postoje.  Takse za prijavljivanje imovine treba da budu u skladu sa ugroženošcu, a takvu inicijativu treba objaviti, kako bi se olakšala registracija imovinskih prava. 

·          Sve vlasti koje se bave imovinom treba da nadu prihvatljiv smeštaj za jedinstvene okolnosti nekih manjinskih zajednica.  Na primer, Romima, Aškalima i Egipcanima bez priznatih imovinskih prava treba poomoci kao prioritetnoj kategoriji u dobijanju prava vlasništva ili poseda nad doticnom imovinom.  Neodložnu pažnju treba pružiti imovinskim sukobima izmedu ovih zajednica i opština.

·          Skupština i UNMIK moraju popuniti rupe u zakonu o imovinskim odnosima, uciniti zakon jasnim i prilagoditi ga novim prilikama (tj. tržišnoj ekonomiji).

Izbori

·          ORBS treba da posveti posebnu pažnju ucešcu manjina u izbornom procesu koji vodi izborima za opštinske skupštine u jesen 2002., ukljucujuci proces registracije.  Informativne kampanje treba da identifikuju i dopru do elektorata u centralnoj Srbiji, Crnoj Gori i bjRM, uz vecu pažnju posvecenu jezicima (ukljucujuci materijale na romskom, pored drugih jezika).  Posebnu pažnju treba posvetiti da bi se osiguralo da romska, aškali i egipcanska zajednica budu bolje obaveštene o registraciji biraca i mestima gde se nalaze centri za registraciju biraca, pogotovo van Kosova.

·          Striktno proporcionalan izborni sistem za opštinske izbore 2002. povecava šanse za participaciju na lokalnom nivou ako male politicke partije manjina stupe u koaliciju, jer u ovom sistemu ne postoje odvojena mesta za manjine.  Odleljenje za demokratizaciju OEBS treba da osigura da su politicke partije manjina dobro informisane i poznaju izborni zakon i izborna pravila ponašanja.  Poseban naglasak treba staviti na registraciju biraca pripadnika manjina.

 

·          Centralna izborna komisija (CIK) i OEBS treba da osiguraju viši nivo ucešca posmatraca pripadnika ne-srpskih manjina na predstojecim izborima.