IMOVINA

 

91.        Da bi mogle bezbedno ostati ili se vratiti na Kosovo, manjine moraju biti u stanju da ostvare svoja imovinska prava. ^[1]   Delotvorno ostvarivanje imovinskih prava zahteva pozitivnu akciju od strane vlasti.  Da bi se ocenilo da li se postuju imovinska prava, mora se priznati sustina ovog prava, a ljudi moraju imati mogucnost da ostvare ova prava.  Drugo, vlasti imaju pozitivnu obavezu da postuju i stite imovinska prava, s posebnom obavezom da stite pravo osobe na dom.  Stavise, ovaj princip obuhvata obavezu državnih vlasti da preduzmu pozitivne korake da isprave svako krsenje ovog prava.

 

92.        Kljuc u imovinskim pravima za manjine predstavlja pristup.  Tri osnovna aspekta pristupa jesu: poznavanje zakonskih prava, fizicki pristup odgovarajucim telima koja donose odluke i izvrsnim telima (tj. sloboda kretanja), i konacno, kada se jednom obezbedi fizicki pristup, da li ova tela mogu da pruže delotvornu realizaciju ovih prava.  Ukoliko nedostaje bilo koji od ovih aspekata, vlasti imaju obavezu da preduzmu pozitivne mere da isprave krsenje prava.

 

Direkcija za stambena i svojinska pitanja

93.        Kljucnu prepreku za povratak i zastitu manjina cesto cini nemogucnost pristupa sopstvenoj stambenoj imovini.  Komisija za resavanje stambenih i imovinskih zahteva i Direkcija za stambena i svojinska pitanja su osnovane ^[2] da bi olaksale restauraciju i potvrdivanje prava nad stambenom imovinom koja su bila izgubljena tokom perioda diskriminacije ili nasilno, ili koja su nejasna zbog neformalnih, neozakonjenih transakcija. ^[3]   Prema mandatu, Direkcija i Komisija imaju ovlascenja da izbace nezakonite stanare i vrate vlasnistvo imaocu imovinskog prava (bez obzira da li je vlasnik, imalac ili vlasnik stanarskog prava).  Kako su mnogi stanovi manjina, pogotovo u mesovitim i urbanim mestima, nezakonito zauzeti, Direkcija i Komisija su vitalne za mogucnost manjina da se vrate svojim kucama.  Dve najvece prepreke delotvornoj zastiti imovinskih prava manjina koje su ovde izložene jesu poznavanje zakonskih prava od strane manjina i njihov fizicki pristup Direkciji i Komisiji, i efikasnost rada ovih tela.

 

94.        Nivo poznavanja mehanizama Direkcije medu manjinama izuzetno varira i generalno je neadekvatan.  U regionu Peci/Pejë, znanje o Direkciji medu manjinskim zajednicama je ozbilno organiceno, pogotovo u zajednicama Roma/Askalija/Egipcana (RAE) i Bosnjaka, od kojih ova prva grupa veoma malo poznaje ove mehanizme.  U prizrenskom regionu, gde Direkcija nema stalno prisustvo, vlada ograniceno poznavanje mehanizama medu manjinskim zajednicama.

 

95.        Ovo nepoznavanje prava i mehanizama uveliko je povezano sa fizickim pristustvom i resursima koje kancelarije poseduju.  Tokom perioda koji pokriva izvestaj, Direkcija je imala cetiri kancelarije na Kosovu: u Pristini/Prishtinë, Mitrovici/Mitrovicë, Peci/Pejë i Gnjilanu/Gjilan.  Samo jedna kancelarije bez dovoljno sredstava nastavila je da radi u ovom periodu, pokrivajuci pecki i prizrenski region, kao i interno raseljena lica u Crnoj Gori.  Zbog ozbiljnog nedostatka finansiranja, mobilni timovi Direkcije su izuzetno retki u regionu Peci/Pejë ^[4] , a do sada nije bilo kontinuirane informativne kampanje ili drugih nacina dopiranja do klijenata.  To ima za posledicu da manjinske zajednice ne podnose zahteve.  Da navedemo samo jedan primer koji ilustruje probleme prouzrokovane nedostatkom informacija i pristupa tokom ovog perioda: u Peci/Pejë je jedan Bosnjak, ne poznavajuci mehanizme Direkcije, pokusao da ponovo dode u posed svoje kuce, koja je nezakonito bila zaposednuta, neformalnim putem.  Kada je konacno u tome uspeo, video je da je nezakoniti stanar ozbiljno ostetio kucu i ostavio velike racune za komunalije, protiv cega Bosnjak nije imao zakonske zastite.  Brojni slicni slucajevi su prijavljeni u drugim regionima, kao sto je nedavni slucaj Askalija u južnoj Mitrovici/Mitrovicë.  Veca obavestenost o Direkciji postoji medu manjinama u regionima Gnjilana/Gjilan, Pristine/Prishtinë i Mitrovice/Mitrovicë.  Prisustvo Direkcije i pažnja u peckom i prizrenskom regionu nije adekvatna, sto za posledicu ima da su manjine lisene svojinskih prava. ^[5]   Imperativ je da se dodele adekvatni resursi kako bi se osiguralo resavanje ovog problema.

 

96.        Ograniceni resursi ne samo da uticu na poznavanje prava, vec i na fizicki pristup u cilju realizacije ovih prava.  Uopsteno govoreci, manjine nemaju punu slobodu kretanja na Kosovu, a nedostatak sredstava za rad Direkcije ozbiljno ogranicava sposobnost ove agencije da dode do manjina koje žive u enklavama, kojima je potrebna usluga mobilnih timova Direkcije jer ne mogu da putuju do kancelarija smestenih u vecim, uglavnom albanskim, gradskim centrima.  Dok se u Mitrovici/Mitrovicë kancelarija Direkcije nalazi u kraju kojem imaju pristup sve etnicke zajednice, pristinska kancelarije nije dostupna svima.  Ne postoji ni ogranak niti mobilni timovi kojima bi se mogle opslužiti enklave u preostala tri regiona.  Manjine u prizrenskom kraju nemaju kancelariju u svojoj blizini.  Stoga, ukoliko nisu u stanju da putuju u grad Pec/Pejë, manjine koje žive u peckom i prizrenskom regionu imaju ozbiljno ogranicen fizicki pristup Direkciji, jer pecka kancelarija poseduje samo jedno vozilo. ^[6]   Ova kancelarija takode je zadužena na opslužuje raseljena lica u Crnoj Gori, ali je ovo na neodredeno vreme "zamrznuto" zbog budžetskih ogranicenja. ^[7]

 

97.        Van Kosova, raseljena lica u Srbiji izgleda da poseduju samo osnovne informacije, ukoliko uopste nesto znaju, o odgovornosti Direkcije da upravlja zaposednutom imovinom ili kako da upotrebe mehanizme da bi zakonito povratili i ponovo dosli u fizicki posed svoje imovine.  Izvestan napredak je ucinjen tokom ovog perioda u olaksanom pristupu Direkciji za raseljene manjine i izbeglice, naime putem povecane aktivnosti Direkcije van Kosova.  Tokom ovog perioda, Direkcija je pocela da uzima ucesca u nekim "idi-i-vidi" posetama koje organizuje UNHCR (za raseljena lica koja posecuju Kosovo) i "idi-i-kaži" posetama (kada medunarodne i lokalne organizacije posecuju raseljene i izbeglice u Srbiji, Crnoj Gori i bjRM), u pokusaju da rasiri informacije medu raseljenim manjinama o imovinskim pravima na Kosovu.  Direkcija je takode locirala timove u Srbiji.  Direkcija je primila 6950 zahteva na Kosovu, i 6726 van Kosova. ^[8]   Zahtevi primljeni van Kosova cine 49% ukupnog broja zahteva, za svega sest meseci (prva kancelarija van Kosova otvorena je novembra 2002).  Veliki broj zahteva potice iz Gracanice/Graçanicë i Mitrovice/Mitrovicë, ali prijem je u drugim delovima Kosova naglo opao kada su neka od vozila data na upotrebu timovima u Srbiji. ^[9]

 

98.        Mada su kancelarije Direkcije u centralnoj Srbiji izgleda omogucile pristojan pristup raseljenim licima sa Kosova, nedovoljno prisustvo u Crnoj Gori ozbiljno ogranicava mogucnost raseljenih lica, pogotovo iz peckog regiona, da ostvare svoje pravo da ulože zahtev i vrate se svojim domovima. ^[10]   Direkcija jos uvek nema prisustvo ni u bjRM, kako bi se omogucio pristup za izbeglice, uglavnom Rome, Askalije i Egipcane koji se tamo nalaze.  Uopste, fizicki pristup Direkciji za manjine na Kosovu i van Kosova je neadekvatan i sprecava ih da na vreme predaju zahteve, te ogranicava mogucnost manjina da ostvare imovinska prava.  Neophodno je dodeliti odgovarajuca sredstva kako bi se osiguralo da se ova situacija promeni.

 

99.        Stavise, za one manjine koje imaju fizicki pristup, mehanizam Direkcije je nedelotvoran zbog ukupne nesposobnosti Direkcije i Komisije da u potpunosti ispune svoje mandate u razumnom roku, sto je rezultat nedovoljnih resursa i operativnih ogranicenja.  Direkcija je najpre januara 2002. objavila da ce zbog nedostatka sredstava svi postojeci slucajevi biti obustavljeni.  Pocetkom 2002., polovina medunarodnog pravnog personala Direkcije je izgubilo svoje ugovore jer nije bilo finansijskih sredstava, a to je odložilo resavanje predmeta.  Stoga, kada se preda zahtev, u vecini slucajeva se ne preduzima nista, npr., da se imovina stavi pod upravu Direkcije ili da Komisija izda nalog za iseljenje.  Postoje brojni slucajevi u svim regionima koji pogadaju sve etnicke grupe.  Na primer, Direkcija je aprila ove godine sprovela sedam naloga za iseljenje u askalijskom kraju u Vucitrnu/Vushtrri.  Iseljenja su se ticala imovine koju su zaposeli kosovski Albanci cije su kuce u selima van grada popravljene.  Na dan izvrsenja naloga, tri nelegalno useljena stana su dobrovoljno napustena.  Ostalima je Direkcija morala da naloži da napuste stanove.  Direkciju su pratili policija UNMIK, KPS i KFOR.  Agencija veruje da ce zajednica prihvatiti ovu demonstraciju odlucnosti i da ce se smanjiti potreba za daljim iseljenjima kako se nezakoniti stanari budu dobrovoljno iseljavali posto su videli da vlasti sprovode naloge.  Direkcija je stampu snabdela dokumentima kako bi pokazala transparentnost u nalozima za iseljenje i pridržavanje principa vladavine zakona u svom radu.

 

100.     Odsustvo uspesnog rada vlasti koje su odgovorne da garantuju imovinska prava može omesti povratak manjina, pogotovo u mesovite i urbane krajeve.  Mora se priznati da je nesigurnost prva i najozbiljnija prepreka povratku, i da resavanje imovinskih zahteva ne mora obavezno voditi povratku.  Ali odsustvo delotvornog resenja za imovinske probleme ili nezakonito zaposedanje imovine, svakako može ugroziti izglede za resenje.  U mnogim mestima je primeceno da visoka stopa nezakonitog uzurpiranja imovine manjina od strane vecinskog stanovnistva, može stvoriti neprijateljski stav prema manjinama, a posebno prema njihovom povratku.  Nezakonita uzurpacija može postati kritican faktor koji ce uticati na stav vecine prema manjini, jer postojanje manjine i njihov povratak preti da kompromituje interese vecinske zajednice koja je zaposela imovinu manjine.  Na taj nacin, imovinske razmirice i nezakonita uzurpacija mogu u mnogim slucajevima same po sebi izazvati neprijateljstvo prema manjinama i povecati probleme bezbednosti. ^[11]    Prolongiran propust da se razjasne i osiguraju imovinska prava takode može uticati na ostanak manjina na Kosovu.  Na primer, kosovski Srbi interno raseljeni u regionu Gnjilana/Gjilan i Kosova Polja/Fushe Kosovo takode su izjavili da su ovi problemi uticali da vlasnici uzurpirane imovine prodaju svoju imovinu nezakonitim uzurpatorima.

 

101.     Februara 2002. Direkcija u Gnjilanu/Gjilan je priznala svoj neuspeh i nesposobnost da zastiti imovinu u manjinskim krajevima koja je pod njenom upravom ^[12] od vandalizma, provala, i druge stete.  Zbog nezasticene pozicije manjina, ove povrede su konsistentne.  Neuspeh u obezbedivanju delotvornog leka za ovakvu situaciju i u zastiti imovinskih prava ugroženih rezultira u nemogucnosti imalaca prava da svoja prava ostvare, i predstavlja nezakonito mesanje od strane države u ostvarivanje ovih prava.

 

102.     Stavise, manjine nemaju pristup programu humanitarnog smestaja koji vodi Direkcija, a koji je sacinjen da bi se napusten smestaj iskoristio za one kojima je smestaj neophodan.  Manjine imaju ogranicene informacije o ovom programu, a takode i mogucnost da u njemu ucestvuju.  Na primer, Direkcija u Peci/Pejë ne zna ni za jedan slucaj da su se manjine prijavile za ovaj program.  Cak i kada bi manjine pokusale da iskoriste ovaj program, vecina imovine obuhvacene ovim programom nalazi se u vecinskim krajevima, sto najcesce izaziva zabrinutost za bezbednost.  Zbog toga je prakticno nemoguce dodeliti humanitarni smestaj manjinama, ukoliko se ne radi o dozvolama za smestaj koji su vec zauzele manjine, kao sto je slucaj u Lipljanu/Lipjan.  Ova situacija proizvodi diskriminaciju jer manjine prakticno ne uživaju na jednakoj osnovi pravo na alternativni, privremeni lek za lisavanje prava na imovinu.

 

103.     Direkcija je naisla na posebne probleme kada je pokusala da program humanitarnog smestaja primeni na manjine.  Na primer, u Vucitrnu/Vushtrri su zauzete kuce nekih stotinu porodica Askalija koji su raseljeni (uglavnom u Srbiji).  U aprilu 2002., da bi stvorila uslove za povratak izvesnog broja porodica Askalija, Direkcija je iselila nezakonite stanare kosovske Albance iz 13 kuca, a kako svojinska prava jos nisu utvrdena, Direkcija je odlucila da upotrebi program humanitarnog smestaja i dodeli pravo stanovanja pretpostavljenim vlasnicima, povratnicima Askalima.  Pokazalo se da je ovu inicijativu tesko sprovesti, jer se od Askalija tražilo da se vrate tokom ogranicenog vremenskog perioda posle iseljenja prethodnih stanara, kako bi se osigurao pristup imovini (i izbegla dodela drugim porodicama putem istog programa).  Ovaj slucaj istice složene aspekte dostupnosti humanitarnog programa manjinama, jer mnogi pripadnici manjina koji bi mogli imati koristi od programa su raseljeni, a neophodno stvaranje materijalnih i bezbednosnih uslova za njihov povratak ne poklapaju se obavezno sa operativnim ogranicenjima programa.  Program humanitarne dodele smestaja u smislu omogucavanja pristupa raseljenih lica njihovim domovima je dobrodoslo kao kreativno resenje za težak problem, ali je u krajnjem slucaju inferiorna zamena za ekspeditivno utvrdivanje imovinskih prava.

 

104.     Mada zakon na papiru predvida adekvatnu zastitu svojinskih prava, nedovoljno finansiran mehanizam lisava, posebno manjine, delotvorne zastite njihovih imovinskih prava.  Stambena svojinska prava na Kosovu zato nisu ostvarena na delotvoran nacin.  Nesposobnost Direkcije i Komisije da deluju, i propust Direkcije i relevantnih vlasti da sprovedu svoje odluke predstavljaju, stavise, povredu ispravne procedure ^[13] , jer su Direkcija/Komisija preuzele ulogu sudova u predmetima pod svojom jurisdikcijom. ^[14]   Prema Evropskom sudu za ljudska prava, takva "inercija nadležnih.organa", ukljucujuci odlaganje sprovodenja odluke, postavlja pitanje odgovornosti vlasti. ^[15]   UNMIK (i Skupstina Kosova), stoga imaju obavezu da obezbede propisno funkcionisanje Direkcije i Komisije (i organa za sprovodenje zakona).

 

Katastar

105.     Na Kosovu ne postoji operativan katastar.  Pored ovog kljucnog problema, nekoliko drugih faktora ometa pristup manjina dokumentaciji o imovini.  Na primer, u romskoj zajednici postojalo je misljenje da je imovinska dokumentacija od malog znacaja.  Mnogi pripadnici zajednice nisu registrovali svoju imovinu u katastru ili cuvali dokumentaciju o imovini u svojim domovima.  Pored toga, oni koji su koristili katastar, žale se da su takse koje katastar naplacuje za kopije iznad njihovih platežnih mogucnosti.  U opstini Pec/Pejë, pravilo je da se od osoba sa malim prihodima ne naplacuje taksa, ali ovo pravilo nije objavljeno.  Pored toga, ne postoji uredba kojom se utvrduju katastarske takse na teritoriji cele pokrajine, a ovo pitanje je ostavljeno opstinama.  Na primer, u Peci/Pejë, opstina jos uvek nije uredila naplatu katarstarskih taksi.

 

106.     Manjine takode imaju problema da fizicki dodu do katastarskih izvoda.  Najveci broj dokumenata prethodni režim je odneo u Srbiju posle konflikta.  Ovo je glavni razlog sto na Kosovu ne funkcionise katastarska služba, sto pogada celokupnu populaciju na Kosovu.  Pored toga, izgleda da ne postoji nijedna opstina koja ima održivo resenje kako da se manjinama omoguci pristup katastarskim knjigama koje su ostale, s obzirom da manjine nemaju slobodu kretanja.  Nekoliko opstina naslo je ad hoc i privremena resenja za dobijanje ovih dokumenata, ali do sada nijedno resenje nije institucionalizovano.

 

Nezakonita gradnja

107.     Nezakonito zaposedanje imovine i gradnja na njoj je problem koji pogada vecinsku kao i manjinsku zajednicu na Kosovu, medutim posebne probleme predstavlja za manjine na dva važna nacina.  Prvo, ogranicena sloboda kretanja znaci da je mnogim manjinama uskraceno pravo da fizicki dopru do svoje imovine kako bi uvideli da se na njoj nezakonito gradi (a možda nisu u mogucnosti da fizicki obaveste vlasti u slucaju kada saznaju da se odvija nezakonita gradnja).  Ovaj problem je jos naglaseniji kada je u pitanju imovina ciji su vlasnici raseljeni van Kosova.  Drugo, manjine nisu adekvatno zasticene od diskriminacije zbog rupa u zakonu.  Ove cinjenice posebno ugrožavaju manjine.

 

108.     Jednu veliku rupu u zakonu cine administrativne odluke opstine.  Ovo na dva nacina pogada manjine, a i stanovnistvo uopste.  Prvo, odsustvo nezavisne sudske revizije administrativnih odluka znaci da pojedinci nemaju pravni lek protiv nezakonitog mesanja opstine u njihova imovinska prava.  Drugo, pojedinac nije u mogucnosti da zastiti svoja imovinska prava od povrede bez dobijanja konacnog i obavezujuceg administrativnog anloga od opstine.

 

109.     U vezi prvog pitanja, Uredba UNMIK 2000/53 ^[16] daje ovlascenja opstinama da donesu uputstva koja ce regulisati izgradnju na njihovoj teritoriji.  Uredba ovlascuje opstine da izdaju gradevinske dozvole i naloge za rusenje.  Da bi bio u skladu sa relevantnim standardima ljudskih prava, regulativni proces opstina mora predvideti odgovarajuci postupak zastite imovinskih prava pojedinaca.  Kljucna komponenta ispravnog postupka jeste nezavisna sudska revizija administrativnih odluka.  Fundamentalni nedostatak ove Uredbe jeste ocigledan odsustvo mogucnosti žalbe na administrativne odluke na celom Kosovu.  Dok se ne uvede procedura administrativne žalbe, nije moguce osigurati da administrativne odluke opstina koje se ticu imovinskih prava manjina budu u skladu sa važecim zakonom i ne budu diskriminatorne.

 

110.     Drugo, pripadnik manjine može obavestiti opstinu da neko na njegovoj svojini izvodi nezakonitu gradnju.  Prema Uredbi UNMIK 2000/53, opstina može aplikantu osporiti gradevinsku dozvolu ukoliko ima "razumnu osnovu" da veruje da lice(a) nema zakonskih prava nad doticnim zemljistem. ^[17]   Medutim, nema mehanizma za konacno razresenje takvih sporova, a bez toga, nije verovatno da manjine mogu dobiti konacnu, obavezujucu i ostvarljivu odluku koja ce zastititi njihova imovinska prava.

 

111.     Ukoliko manjine ne saznaju o nezakonitoj gradnji na svojoj stambenoj, poslovnoj ili poljoprivrednoj imovini, i dobiju odluku o obustavi dok traje gradnja, imovina može biti izgubljena bez kompenzacije.  S obzirom na bezbednosnu situaciju i odsustvo vladavine zakona na Kosovu, malo je verovatno da ce policija ili sudovi primorati porodicu iz vecinske populacije da napusti kucu ili plati kompenzaciju za uzurpirano zemljiste.  Sto duže zahtevi ostaju nereseni, veci je rizik po imovinska prava manjina.

 

Rekonstrukcija

112.     Prethodni izvestaji istakli su razlicite probleme s kojima se suocavaju manjine u pristupu pomoci za popravku kuca.  Manjine nisu dobile pomoc za rekonstrukciju u skladu sa svojim potrebama ili uz dužnu pažnju prema njihovoj teskoj situaciji raseljenja.  Ovo stvara posebne teskoce za veliki broj pripadnika manjina raseljenih unutar Kosova koji, zbog odsustva pomoci za rekonstrukciju nisu u stanju da rese svoj problem raseljenja.  Nedostatak sredstava, slobode kretanja, i nedovoljna zastupljenost u opstinskim strukturama predstavljaju prepreke da manjine dobiju pomoc za popravku, a prva dva faktora su upravo ona koja uticu da su manjine posebno ugrožene kada je u pitanju pomoc za rekonstrukciju.

 

113.     Manjine su u principu dobro obavestene o pomoci za rekonstrukciju, i mehanizmima putem kojih mogu ovu pomoc dobiti, osim manjina raseljenih van Kosova koje nemaju pristup informacijama.  Primarni izvor problema s kojima se suocavaju manjine na Kosovu u pristupu pomoci za rekonstrukciju nije nedostatak informacija.  Umesto toga, problemi nastaju zbog tri osnova faktora: smernica UNMIK koje upravljaju dodelom pomoci; funkcionisanja opstinskih komisija za smestaj; i u nekim slucajevima, konkretnog sprovodenja programa od strane medunarodnih NVO.  Ovi problemi, zajedno, dovode do sistematskih nedostataka koji proizvode diskriminaciju u odnosu na podnosioce zahteva iz manjinskih zajednica.  Stavise, manjine ne poseduju delotvorne lekove protiv diskriminacije jer ne postoji adekvatan nadzor, ili primena mehanizama, ili nema delotvornih mehanizama kojima bi se borili protiv svog zapostavljanja.

 

114.     Smernice UNMIK za popravku kuca odvojile su procenat od oko 5-10% u 2000.  U 2001., smernice nisu predvidele procenat odvojen za manjine per se, vec su predvidele da se mora 10% odvojiti kao rezervni fond za ugoržene povratnike, dok se narednih 5% treba odvojiti za osnovane zahteve po isticanju javne korisnicke liste (sto bi obuhvatilo sve ugrožene osobe). ^[18]   Postignuti rezultati bili su losi.  U 2000., stvarno izdvajanje za pomoc u rekonstrukciji za manjine bila je oko 2%.  U 2001., manjine su dobile oko 4,2% od ukupne pomoci. ^[19]

 

115.     Opstinske komisije za smestaj (OKS), krajnji kanal za korisnike pomoci, igraju odlucujucu ulogu u dostupnosti pomoci za rekonstrukciju.  Sest OKS su omogucile 5-10% pomoci predvidene za manjinske zajednice, i zapravo je svih sest premasilo ciljni procenat. ^[20]   Ostale su potpuno podbacile, na primer: Urosevac/Ferizaj (gde nijedna kuca pripadnika manjina nije popravljena); Lipljan/Lipjan (gde je svega 1%, sto su dve porodice korisnika) i Prizren (gde je samo jedna kuca pripadnika manjina popravljena od 142).  U Orahovcu/Rahovec, svega 3,4% je otislo Srbima, Askalima i Egipcanima.  Tamo gde su popravljene kuce manjina, OKS nisu obezbedile manjinama pomoc u srazmeri sa njihovom ugroženoscu ili potrebama.  Stvarni odnos kuca kategorija IV i V ^[21] koje su popravljene u manjinskim zajednicama mnogo je nepovoljniji nego u vecinskoj zajednici, koja poseduje bolji pristup i veca finansijska sredstva, kao i potpunu slobodu kretanja u trenutnom kontekstu na Kosovu.

 

116.     Nedostatak pristupa pomoci delom je rezultat odsustva zastupljenosti manjina u OKS.  Do sada, zastupanje interesa manjina je u mnogim opstinama prepusteno službenicima za lokalne zajednice UNMIK, koji obicno sede u OKS.  Zastupnicka uloga službenika za lokalne zajednice mogla bi se ojacati strateskom saradnjom službenika i drugih organizacija koje rade u manjinskim zajednicama.  Medunarodno ucesce u OKS nije uvek osiguralo pristup manjina pomoci.  Na primer, u aprilu/maju 2001., OKS u Obilicu/Obiliq, koji su sacinjavali kosovski Albanci i medunarodni personal UNMIK, odbili su da povecaju broj kuca za manjine.  Neke OKS, kao u Peci/Pejë i Klini/Klinë ukljucile su predstavnike manjinskih zajednica, kako predvida clan 2.3.1 smernica za rekonstrukciju kuca za 2001., ali ovo nije za rezultat imalo poboljsanje pristupa manjina.

 

117.     Odgovarajuca zastupljenost i zastupanje interesa donose malo rezultata ako mehanizam sam po sebi nije delotvoran.  U osnovi, ovde nema odgovornosti i javnosti u radu pri distribuciji pomoci, sto proizvodi diskriminaciju.  Odsustvo odgovornsti i transparentnosti cesto postavlja prepreke manjinskoj zajednici, jer u mnogim slucajevima je primeceno da korisnici pomoci u rekonstrukciji kuca nisu najugroženije kategorije, jer izuzetno ugrožene albanske porodice ne dobiju pomoc.  Smernice za rekonstrukciju kuca koje nisu zakonski obavezujuce, ne predvidaju nadzor/mehanizme sprovodenja odluka, sto bi bila garancija protiv diskriminacije opstina, osim moguceg uskracivanja pomoci u buducnosti.  Clanovi OKS možda ne žele da omoguce pomoc za manjine ukoliko nisu obavezni, kao sto se videlo u Peci/Pejë.  U smernicama za 2002.  nije predvidena kvota za manjine, a opstine mogu odrediti kvotu po svojoj volji, ili je uopste ne odrediti.  Na primer, u Peci/Pejë je predsedavajuci OKS izjavio da ce kvota izdvojena za manjine biti prepolovljena na 3,5% ove godine, a da za to nije dao legitimni razlog.  Ovaj problem ilustruje i cinjenica da neke opstine ni u 2001. nisu odredile pomoc za manjine.  Stavise, ne postoji formalni mehanizam žalbe koji bi doveo u pitanje odluke koje se donose u oblasti pomoci za rekonstrukciju. ^[22]

 

118.     Pored OKS, NVO imaju veliku diskreciju, sto može voditi ili posebnoj pažnji prema manjinama, ili nepažnji i marginalizaciji.  Ukoliko neka NVO odbije da ukljuci manjinsku zajednicu na svoju listu korisnika za procenu ostecenja, kao sto je Evropska perspektiva ucinila sa zajednicom kosovskih Srba u Kosovu Polju/Fushë Kosovë ^[23] , tada zajednica nece biti ukljucena ni na listu za razmatranje pred OKS (osim ako službenik za lokalne zajednice ne predloži) i ne postoji mogucnost žalbe.  UNMIK nema formalni mehanizam kojim bi NVO držala odgovornom ili kojim bi se osigurala transparentnost procesa.

 

119.     Takode treba primetiti da druge odredbe smernica otežavaju mogucnost manjina da na ravnopravan nacin realizuju svoja imovinska prava.  Romi, Askali o Egipcani imaju posebnih teskoca u dobijanju pomoci za popravku domova zbog neposedovanja dokumenata koji potvrduju njihova imovinska prava.

 

120.     Ukratko, nedostatak odgovornsti i javnosti rada, i odsustvo obavezujucih smernica koje osiguravaju ukljucenje manjina rezultirali su neopravdanim lisavanjem manjina i drugih ugroženih lica pomoci od strane OKS i njihovih NVO partnera, koji deluju u ulozi države ^[24] .  Manjine dobro poznaju ovaj program, ali odsutan je pristup i efikasan mehanizam, zbog cega se dovodi u pitanje da li manjine imaju garantovana prava na smestaj, kao i da li imaju prava na ispravan postupak.  Propust OKS da osigura da manjine dobiju ravnopravan i proporcionalan deo pomoci za rekonstrukciju, bez objektivnog i razumnog opravdanja, znaci diskriminaciju u pravu na povratak kuci i krsi uredbe UNMIK. ^[25]   UNMIK i PISU ^[26] imaju obavezu da isprave ovo nezakonito mesanje u prava manjina.

 

121.     Jedan od razloga koji UNMIK cesto navodi kao objasnjenje za otpor prema odredivanju kvota ili ciljnog procenta kada su u pitanju manjine jeste da je nepoznat obim stete na kucama manjina. ^[27]   Neki zvanicnici su nagovestili na ovaj nacin da je steta znacajna.  Organizacije koje se bave pitanjima povratka su se živo zalagale da se sacini sveobuhvatni snimak stete imovine manjina, ali finansijska ogranicenja se navode kao prepreka ovome.  Medutim, februara 2002., Direkcija za smestaj UNMIK (tada pri Stubu IV) sacinila je procenu stete na ogranicenom broju izabranih manjinskih lokaliteta.  U kombinaciji sa rezultatima prethodnog snimka situacije iz sredine 2001., UNMIK je do sada procenila stetu na stanovima, putevima, sistemima vodovoda, elektricnoj mreži, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama u ukupno 48 manjinskih oblasti koje cine najmanje 82 manjinska sela ili polu-urbani krajevi. ^[28]   Ovaj pokusaj predstavlja izuzetno važan korak da se na svetlo iznese nivo stete i razaranja u manjinskim krajevima, a takode i potencijalno odrede potrebe u resursima kako bi se zadovoljile potrebe za rekonstrukcijom, ne samo za manjine koje su ostale u svojim domicilnim mestima, vec takode i za povratak manjina raseljenih na Kosovu i van njega.

 

122.     Konacno, treba napomenuti da je obim ukupnog programa rekonstrukcije ^[29] potpuno nedovoljan ako se uzmu u obzir potrebe za rekonstrukcijom za izbeglice i raseljena lica pripadnike manjina, i da programska orijentacija jos uvek nije prilagodena protrebama i realitetima povratka manjina i procesu integracije.

 

Uredba UNMIK 2001/17 ^[30] "O registrovanju ugovora o prodaji nekretnina u posebnim geografskim oblastima na Kosovu"

123.     Tokom 2001., UNMIK je doneo nov zakon u cilju sprecavanja strateskih kupovina imovine manjina od strane vecine.  Termin "strateska kupovina" (ili "strateska prodaja") odnosi se na strategiju koja ima za cilj da istera pripadnike manjinskih zajednica u nekim krajevima Kosova kupovinom njihove imovine, cesto uz upotrebu pretnji i zastrasivanja, a u nekim slucajevima jednostavno putem ponude mnogo vece cene no sto je tržisna vrednost.  Uredba 2001/17 ovlascuje SPGS da odredi posebne geografske oblasti na Kosovu na kojima "ce sve ugovore o prodaji stambene imovine koja se nalazi u naznacenim oblastima morati da registruje opstinski administrator pre nego sto ih potvrdi sud." ^[31]   Opstinski administrator UNMIK tako ima obavezu da ispita uslove i okolnosti kako bi utvrdio da li postoje elementi koji ukazuju na stratesku kupovinu ili ponudu nesrazmerne cene.  Ukoliko nema odlika takve transakcije, administrator ce registrovati prodaju.  Ovaj ugovor se potom može predati sudu na overu, sto je neophodno kako bi ugovor bio ozakonjen u buducem katastru.

 

124.     Postoji ozbiljna zabrinutost zbog posledica sa aspekta ljudskih prava bilo kakvih ogranicenja prodaje imovine izmedu pripadnika razlicitih etnickih grupa. ^[32]   Sama Uredba prakticno vrsi povredu individualnih prava pripadnika manjina i vecine da vrse transakcije privatne imovine.  To je mera koja treba da zapusi rupe, a koju su njene pristalice smatrale neophodnom zbog cinjenice da vlasti nisu u stanju da rese fundamentalne uzroke (naime, nesigurnost i nepostovanje zakona) koje se nalaze u pozadini fenomena strateskih kupovina i indukovanih prodaja koje vrse pritisak na manjine da napuste Kosovo.  Medutim, bez obzira na legitimne i ozbiljne probleme koje imaju manjine pod pritiskom da prodaju imovinu, uticaj koji ova Uredba ima na pojedinacnog vlasnika pripadnika manjine jeste da mu de facto postavlja prepreku da sprovede sopstvenu odluku o napustanju Kosova, ^[33] sto kompromituje pravo da na izbor boravista i pravo na traženje azila.  Ogranicavanje mogucnosti pojedinca da napusti Kosovo potencijalno stvara nepovoljan uticaj na pripadnike manjina koji se suocavaju sa nesigurnoscu ili pretnjama svojoj licnosti ili imovini, i koji žive u generalno neprijateljskom okruženju, a koji bi odlaskom popravili svoj položaj i zastitili svoja prava. ^[34]   Pored problematicne prirode ove Uredbe sa stanovista ljudskih prava, veliku zabrinutost - o kojoj govorimo u daljem tekstu - izaziva neodgovarajuca primena Uredbe, sto za posledicu ima nedostatak jednake primene i proizvoljnost koju manifestuju i sudovi i administratori u ovom periodu.

 

125.     U gnjilanskom regionu je objavljivanje Uredbe avgusta 2001. stvorilo konfuziju, a gnjilanski sud je prestao da vrsi overu meduetnickih prodaja mada jos nisu bile odredene geografske oblasti, te stoga nije trebalo poceti sa primenom ove Uredbe.  Posle izvesnog vremena, opstinski administrator UNMIK je zvanicno ispravio gresku obavestivsi sud, koji je potom opet poceo da registruje meduetnicke prodaje.  OEBS je objasnila ovaj mehanizam lokalnim zajednicama, pogotovo manjinama.  U Vitini/Viti se desilo slicno u septembru 2001., kada je opstinski administrator samovoljno poceo da vrsi registraciju meduetnickih prodaja, jer SPGS jos nije bio odredio posebne oblasti; administracija je, zapravo, otisla korak dalje i svojevoljno odredila najniže cene za imovinu manjina. ^[35]   Slicno Vitini/Viti, opstinski administratori UNMIK u Prizrenu i Stimlju/Shtime uveli su sopstvene verzije ove Uredbe, mada ovi gradovi nisu odredeni odlukom SPGS.  Ove opstine nemaju zakonsku osnovu na osnovu koje bi uvele registrovanje ugovora.

 

126.     U Mitrovici/Mitrovicë, Vucitrnu/Vushtrri, i Gnjilanu/Gjilan, opstinski sudovi su prestali da overavaju ugovore o meduetnickoj prodaji imovine posto je donesena Uredba, ali pre nego sto je SPGS odredio geografske oblasti za koje je potrebno registrovanje.  Sudije u Mitrovici/Mitrovicë su izjavile da su primili uputstva od Odeljenja pravde da prestanu sa overavanjem ugovora u meduetnickim prodajama do daljnjeg.  Opstinski administratori su posle izvesnog vremena uspeli da ubede sudove da ponovo pocnu overu, dok SPGS ne odredi geografske oblasti.  Ova pogresna interpretacija zakona od strane sudova privremeno je ogranicila individualna imovinska prava bez zakonske osnove.

 

127.     SPGS je odredio Pec/Pejë, Kosovo Polje/Fushë Kosovë, i Obilic/Obiliq kao oblasti u kojima je potrebno registrovati ugovore o meduetnickoj prodaji.  Prema Administrativnom uputstvu 2001/16 od 19. oktobra 2001., u Peci/Pejë je samo devet ugovora podneto administratoru na registrovanje do 7. marta 2002., a predsednik suda je prokomentarisao da je obavljen "velik broj" meduetnickih transakcija.  U Kosovu Polju/Fushë Kosovë i Obilicu/Obiliq, broj odlazaka kosovskih Srba ukazuje da je vlasnike promenilo vise imovine nego sto ima ugovora koji su podneti na registraciju.  Moguce je da sudovi nisu svesni, ili nece da primene uputstva ove Uredbe.  Takode je moguce da pojedinci ucestvuju u "nezvanicnim transakcijama", van državnog sistema.

 

128.     Jos jedan ilustrativan primer jest slucaj srpskih sela na severu Pristine/Prishtinë.  Posle 19. oktobra 2001., kada je doneseno Administrativno uputstvo kojim su ova sela postala podložna Uredbi, trebalo je da opstinski administrator proveri i analizira prodaju pre sudske overe.  Medutim, od kraja oktobra 2001. do kraja marta 2002., srpske kuce su prodate Albancima u selima Devet Jugovica, Besinje i Lebane, a kosovski Srbi su otisli za Srbiju.  Izgleda da mnoge od ovih transakcija imaju karakteristike "strateskih kupovina", jer su kosovski Albanci najpre kupovali strateski locirane kuce u centru sela po veoma visokim cenama, sto je izazvalo dalju prodaju (po nižim cenama), izazvanu narusavanjem monoetnicke "enklave", sto je nepovoljno uticalo na doživljavanje bezbednosti kod Srba.  U prethodnom periodu, populacija Srba u ovom kraju je bila brojcano stabilna, sa malo indicija da ce prodati imovinu i napustiti Kosovo.  Trend prodaje u ovom kraju prvo je zapažen u Devet Jugovica, gde je sredinom i krajem 2001. prodato oko 20 imanja (pre i posle donosenja Uredbe).  U poslednje vreme, prodaja je povecana u Besinju i Lebanu.  Ova vrsta prodaje može povecati tenzije u samoj zajednici (izmedu porodica koje žele da prodaju i sire zajednice koja ne želi da one to ucine ^[36] ), a u mnogim slucajevima sira zajednica se pita zasto se Uredba ne sprovodi.  U slucaju pristinskog ruralnog severa, zajednica u globalu nije iskazala zajednicki interes - to jest, najveci broj porodica pocinje da razmatra mogucnost prodaje.  Prem službeniku za lokalne zajednice UNMIK koji radi u ovom kraju, možda je bilo slucajeva prinude prema nekim vlasnicima u pojedinim selima, a s druge strane, povecana želja u poslednje vreme medu porodicama da prodaju imovinu mogla bi se generalno pripisati nagomilanom iskustvu i gubitku nade posle tri godine života pod teskim bezbednosnim uslovima.  Ove prodaje odigrale su se bez revizije opstinskog administratora UNMIK (zbog toga sto nijedan ugovor nije podnesen na odobrenje), a utvrdeno je da je transakcije registrovao sud, protivno Uredbi.  Postoji bojazan da ce, ukoliko se sadasnji trend nastavi, srpske zajednice na ruralnom severu biti nepovratno oslabljene, sto može na kraju uticati na sva sela na severu, ukljucujuci Gornju i Donju Brnica, na koje do sada prodaja imovine nije imala uticaja.

 

129.     Prema nedavnim podacima koje navodi Stub II UNMIK, od donosenja Uredbe, na celom Kosovu su opstinski administratori UNMIK primili 193 molbe za registrovanje meduetnickih prodaja, a 25 (13%) je odbijeno (npr., registrovanje prodaje nije odobreno).  Od 25 odbijenih molbi, sest je odbijeno jer je ponudena cena bila ispod tržisne vrednosti, dok je 19 obijeno jer bi prodaja znacajno kompromitovala bezbednost manjina u tom kraju.  Dok ove brojke daju ideju o karakteristikama registrovanih prodaja, nepravilna i ponekad arbitratna primena (ili neprimenjivanje) ove Uredbe izazivaju teskoce da se oceni stvarni uticaj na manjine.