PARTICIPACIJA U GRAÐANSKIM I POLITICKIM STRUKTURAMA

Participacija u izbornom procesu

130.     Izbori za Skupstinu Kosova održani su 17. novembra 2001. (za 120 poslanickih mesta), uz ucesce svih etnickih zajednica, za razliku od izbora 2000.  OEBS je bila zadovoljna sto nije bilo diskriminacije tokom sertifikacije ni partija vecine niti partija manjina. ^[1]

 

131.     Odredbe Ustavnog okvira garantuju zastupljenost manjinskih zajednica u Skupstini obezbedivanjem 20 poslanickih mesta ("rezervisanih") za manjine: 10 za Srbe; cetiri za Rome, Askalije i Egipcane (bez posebnih mandata za svaku od grupa); tri za Bosnjake; dva za Turke; a jedno za Gorance.  Pored toga, svaka sertifikovana partija je takode mogla osvojiti dodatne mandate od preostalih 100.  Formula koja je odabrana za pretvaranje osvojenih glasova u poslanicka mesta takode je dala sansu manjim etnickim partijama da dobiju dodatna poslanicka mesta pored onih rezervisanih.  Potvrdena distribucija mandata u Skupstini za partije manjinskih zajednica izgledala je ovako: 22 za kosovske Srbe (ukljucujuci rezervisanih 10); pet za Rome, Askalije i Egipcane (ukljucujuci cetiri rezervisana); cetiri za Bosnjake (ukljucujuci tri rezervisana); tri za Turke (ukljucujuci dva rezervisana); a jedno za Gorance (rezervisano).  Stepen prezastupljenosti manjinsku zajednica se grubo može prikazati ovako: najveca albanska partija - LDK, dobila je 359851 glas (45.65% ukupnog broja glasova) i 47 poslanickih mesta  - odnos jednog mesta za 7635 glasova.  Kao kontrast, jedina sertifikovana turska partija (KDTP) osvojila je ukupno 7879 glasova (1% ukupnih glasova) i tri mandata - odnos jednog mesta za 2626 glasova.  Romi, Askali i Egipcani mogli su osvojiti jedno dodatno mesto da su nastupili kao koalicija, a ne tri odvojene partije.  Rezultat je 13 nesrpskih manjinskih predstavnika u Skupstini.  Izborni sistem je stoga ispunio svoj cilj: znacajnu zastupljenost partija manjinskih zajednica u Skupstini kojom inace dominiraju partije vecine kosovskih Albanaca.

 

132.     Opsti problemi s kojima su se suocile neke etnicke zajednice kada je u pitanju ucesce na izborima bili su vezani za bezbednost i informacije.  Iskustva zajednica su se veoma razlikovala, ponekad i u okviru iste zajednice u zavisnosti od fizicke lokacije i politicke orijentacije.  Kosovski Srbi imali su manje problema sa informacijama, a njihova relativno niska participacija unutar pokrajine tokom registracije i glasanja na dan izbora ^[2] zasnovana je bila uglavnom na internim pitanjima i nelsaganjima unutar zajednice, pre nego na problemu bezbednosti.  Koalicija Povratak (KP), jedina srpska partija koja je ucestvovala na izborima, dobila je ukupno 89388 glasova (glasaca unutar i van Kosova) i 22 poslanicka mesta (ukljucujuci 10 rezervisanih).

 

133.     Manjinske zajednice takode su ucestvovale u izbornim telima.  Centralna izborna komisija imala je predstavike kosovskih Srba, Bosnjaka i Turaka (ali ne predstavnike RAE). ^[3]   Opstinske izborne komisije imale su u razumnoj meri pripadnike manjina.  Isto tako, pripadnici manjina bili su prisutni u komitetima na glasacnkim mestima.

 

134.     Partije manjina i NVO su bili u mogucnosti da posmatraju izborni proces.  OEBS je posebnu pažnju posvetila da osigura pracenje izbornog procesa i aktivnosti na Kosovu od strane NVO kosovskih Srba.  Nije bilo posmatraca iz redova NVO RAE na skupstinskim izborima (sto se može pripisati nedostatku osoba sa iskustvom, kao i strahu vezanom za kretanje u nekim slucajevima), mada su NVO RAE iz Srbije bili posmatraci kosovskih izbora: "Romsko srce", "Romski novi svet" i "Faraoni", sa 23 posmatraca.  NVO akreditovane u Srbiji su ucestvovale bez ikakvih problema.  Na primer, beogradska NVO CeSID imala je 962 posmatraca.  Politicki entiteti su poslali dvostruko vise posmatraca nego NVO.  Treba primetiti da su samo tri od politickih partija manjina poslale domace posmatrace: PDASHK, IRDK i koalicija Povratak.

 

135.     Ukupno gledano, bilo je svega nekoliko primera otvorene etnicke diskriminacije u izbornom procesu.  Medutim, ima dokaza da su bosnjacke i goranske partije (Vatan i BSDAK) oklevale da organizuju skupove u nekim selima u prizrenskom kraju (Ljubižda, Skorobiste) zbog moguceg nasilja odredenih grupa kosovskih Albanaca.  Na dan izbora, na glasackom mestu u Musnikovu (prizrenska opstina), komitet kosovskih Albanaca na glasackom mestu odbio je da da glasacke listice kosovskim Srbima koji su dosli da glasaju.  Musnikovo je ipak bilo izolovan slucaj.

 

136.     Ozbiljni problemi sa slobodom kretanja za kosovske Srbe nisu imali mnogo uticaja na izbore za Skupstinu kada je u pitanju njihova participacija.  OEBS je imala program za glasace sa posebnim potrebama koji je omogucio osobama vezanim za kucu zbog straha da se registruju i glasaju, te tako izbegnu potrebu da putuju u oblasti gde mogu biti pod rizikom.  Raseljena lica s Kosova koja trenutno žive u Srbiji i Crnoj Gori ucestvovala su u izborima putem timova za registraciju i glasackih mesta postavljenih tamo, a glasaci nisu imali problema vezanih za kretanje ili bezbednost.  Nedostatak slobode kretanja bio je veci problem za Rome, Askalije i Egipcane.  Tri politicke partije koje su se borile za cetiri rezervisana poslanicka mesta imale su veliko potencijalno izborno telo medu interno raseljenim licima i izbeglicama u Srbiji, Crnoj Gori i bjRM.  Partije su imale ogranicen pristup elektoratu van Kosova, a programi u Srbiji su se skoncentrisali na kosovske Srbe.  Vode RAE su se bunile da su u predizbornom procesu prakticno zapostavljeni, te da je ovo smanjilo velicinu njihovog glasackog tela.  Sto se tice potencijalnih glasaca u zapadnoevropskim zemljama, koalicija Vatan (Bosnjaka i Goranaca) žalila se da su dokumenti za registraciju bili dostupni samo na albanskom.

 

137.     Registracija glasaca je poseban problem za Rome, Askalije i Egipcane na Kosovu i van njega.  Razlika izmedu velike populacije i malog broja glasova pokazuje da mnogi se pripadnici glasackog tela iz redova ovih zajednica nisu registrovali kao glasaci.  Pored nedostatka kontakta, jos jedan moguc razlog za njihovu skromnu participaciju u izbornom procesu može biti nedostatak verovanja da izbori mogu imati pozitivnog uticaja na njihove živote.  Ovaj stav ima duboke kulturne i istorijske korene.  Zajednica RAE ima iskustvo i srpske i albanske vlasti, i siroko je rasprostranjeno verovanje da su ih obe vlasti marginalizovale.

 

Pristup gradanskim i politickim strukturama

138.     Analiza opstina ukazuje na razlicite okolnosti s kojima se razlicite zajednice susrecu u vezi mogucnosti manjina da ucestvuju u gradanskim i politickim strukturama.  Osim istaknutog izuzetka zaposljavanja u državnim službama, razlicte zajednice uopsteno govoreci imaju mogucnost pristupa i participacije, u vecoj ili manjoj meri, u gradanskim i politickim strukturama.

 

Imenovanja u opstinske skupstine

139.     Sistem imenovanja koji osigurava ravnopravnu zastupljenost etnickih zajednica u skupstinama opstina (SO) koje nisu ucestvovale u lokalnim izborima 2000. godine uglavnom je dao pozitivne rezultate i kreirao mogucnosti za participaciju manjina u radu mnogih opstina.  Gotovo sve manjinske zajednice su zastupljene u opstinskim strukturama.  Na primer, SO Pristina/Prishtinë prisutan je 51 albanac i sedam Srba, dvoje RAE, jedan Turcin i jedan Bosnnak.  U Prizrenu ima 38 albanaca i jedan RAE, cetiri Turcina i cetiri Bosnjaka/Goranaca u SO.  U SO Gnjilane/Gjilan odnos je 41 Albanac prema sest Srba, jedan RAE i jedan Turcin.  U Peci/Pejë ima 40 Albanaca i jedan Srbin, dvoje RAE i jedan Bosnjak.  U Kosovskoj Mitrovici/Mitrovicë, 41 Albanac, jedan Bosnjak i jedan RAE.  Ukupno, u svih 30 SO na Kosovu, ima 863 Albanaca, 95 Srba, 23 RAE, 14 Bosnjaka/Goranaca, cetiri Turcina, dva Hrvata.

 

140.     Pa ipak, cesto je bila nejasna osnova za ova imenovanja, i izgledalo je da varira od jedne opstine do druge.  Na primer, kosovskim Turcima u Mitrovici/Mitrovicë, kojih ima 800, receno je da nisu dovoljno brojni da bi imali predstavnika u SO.  Nasuprot tome, Turcima u gnjilanskoj SO dato je predstavnicko mesto iako je njihov udeo u poulaciji manji.  Rome, Askali i Bosnjaci u Ðakovici/Gjakove su takode izrazili nezadovoljstvo sastavom SO i odbora, ukazujuci da u opstinskom odboru direktora nema niti jednog predstavnika manjina. 

 

141.     Situacija kosovskih Srba u opstinama ostaje teska u mnogim oblastima, a Srbi cesto izražavaju duboku politicku opoziciju prema postojanju opstinskih organizacija u kojima bi trebalo da ucestvuju.  Cesto tamo gde postoje uslovi za participaciju, Srbi se odlucuju da ne ucestvuju ili se ne angažuju u opstinskim strukturama.  U opstini Strpce/Shtërpcë, lideri srpske vecine se protive participaciji u opstinskim strukturama koje je osnovala UNMIK, a njihovo protivljenje strukturama takode ima uticaja na mogucnost Albanaca (koji su u manjini) da uzmu ucesca.  Zajednica kosovskih Srba je žestoko protestovala protiv povecanog pristustva opstinskih funkcionera kosovskih Albanaca u zgradi opstine, jer to doživljava kao preuzimanje opstine.  U Kosovu Polju/Fushë Kosovë, imenovani srpski predstavnici suoceni su sa odbacivanjem svoje zajednice koja se protivi participaciji.  U Orahovcu/Rahovec, ogranicena sloboda kretanja gotovo onemogucava kosovske Srbe da participiraju u opstinskim telima.  U krajevima gde Srbi nemaju mogucnosti da participiraju zbod nedostatka slobode kretanja, gde su brojcano dominantni ili gde su u opoziciji postojecim strukturama, oni su cesto tražili da imaju posebne i iskljucvo srpske upravne strukture.  (U nekim slucajevima ovi zahtevi se postavljaju kao preduslov za ucesce Srba u predstojecim opstinskim izborima 2002.)  U nekim slucajevima, participacija se može prekinuti, a sve bolji odnosi pokvariti zbog incidenata koji uticu na dijalog izmedu vecine i manjine i saradnju u opstinskim strukturama.  Na primer, novembra 2001., jedan kosovski Srbin, imenovan za clana SO Pristina/Prishtinë, napustio je Kosovo i otisao za Srbiju posto je primoran da napusti svoje mesto posle nepotkrepljenih optužbi da je ratni zlocinac, koje su protiv njega podigle stampa i kolege kosovski Albanci u SO.  U drugim oblastima, participacija je dala pozitivne rezultate.  Na primer, u Kosovskoj Kamenici/Kamenicë, potpredsednik SO je kosovski Srbin, a takode je tu 11 srpskih predstavnika i jedan Rom, koji su veoma aktivni i dobro saraduju sa svojim albanskim kolegama.

 

142.     Druge etnicke grupe uopste imaju mnogo manje problema u participaciji u SO, uglavnom se suocavajuci sa boljim prijemom od strane vecinskih predstavnika, kao i sa manje otpora i internog pritiska sopstvene zajednice po pitanju participacije.  Primeri dobre saradnje izmedu predstavnika vecine i manjina u SO su Urosevac/Ferizaj, Lipljan/Lipjan, Stimlje/Shtime i Obilic/Obiliq, gde predstavnici Askalija redovno i aktivno ucestvuju u sastancima SO.  Turski predstavnici u SO Gnjilane/Gjilan i Pristina/Prishtinë takode aktivno rade u korist drugih etnickih zajednica.

 

143.     Od drugih važnih instrumenata koji omogucavaju ukljucivanje manjinskih zajednica u strukture samouprave, osnivanje komisije za zajednice i komisije za posredovanje predstavlja zakonsku obavezu prema Uredbi UNMIK 2000/45. ^[4]   Postoji mnogo dokaza da cak i tamo gde su ove komisije osnovane, one se retko sastaju, a njihova delotvornost je izuzetno niska.  Malo je dokaza da su one bile ili mogu biti delotvoran instrument za resavanje meduetnilkih nesuglasica ili promovisati meduetnicki dijalog. ^[5]   U Gnjilanu/Gjilan se komisije sastaju jednom mesecno, ali nema dokaza o bilo kakvim rezultatima; u Ðakovici/Gjakovë su osnovane obe komisije, ali se nijednom nisu sastale; u Vitini/Viti jos nisu osnovane.  Administrativno uputstvo UNMIK o pravilima procedure za rad obe komisije se vec dugo ocekuje i može pružiti mogucnost za delotvorniji rad.  Kancelarija UNMIK za pitanja zajednica dala je preporuke da se vise pripadnika Roma, Askalija i Egipcana ukljuci u rad komisija u mitrovackom regionu; u peckom i prizrenskom regionu uopste, potrebno je ukljuciti vise Bosnjaka i Roma, Askalija i Egipcana, pored drugih krajeva na Kosovu.