TOLERANCIJA, POMIRENJE I MEÐUETNICKI DIJALOG

 

144.     U osmom izvestaju je naznaceno da, uprkos naporima medunarodne zajednice da ostvari meduetnicki dijalog, vode kosovskih zajednica (kako vecinskih tako i manjinskih) su se pokazale "ne bas voljni partneri" koji veoma cesto primenjuju neprihvatljivu formulu "izbegavanja."  Istina je da je svakodnevni odnos medu zajednicama, posebno izmedu kosovskih Srba i kosovskih Albanaca jos uvek veoma nestabilan i cesto zamagljen nepoverenjem i nasiljem.  Ipak, u skorije vreme ima indicija, iako u povoju, da bi Kosovo moglo krenuti u novu i konstruktivniju fazu meduetnickog dijaloga.  Nove mogucnosti postoje, iako tek ostaje da se vidi hoce li se u tom smislu preci sa reci na dela.

 

145.     Kljucna prepreka koja nastavlja da potkopava meduetnicki dijalog i poverenje koje se nastoji izgraditi, jeste tendencija koja postoji medu ekstremnijim elementima vecinskog stanovnistva koji nastoje izvrsiti negativan uticaj na umerene clanove zajednice kako bi se obeshrabrilo ili sprecilo jacanje veza sa manjinama.  Ova tendencija ponekad poprima oblik zastrasivanja unutar zajednice.  Oni koji bi želeli da ojacaju veze sa manjinskim zajednicama na polju zajdnickog interesa (kao sto su trgovina i ekonomija, integrisani proces obrazovanja ili jednostavno obnova starih prijateljstava) cesto mogu imati osecaj da ce sebe izložiti riziku, cak i u fizickom smislu, od sopstvene zajednice. Ova forma unutrasnjih sankcija postoji medu vecinskim albanskim stanovnistvom, ali je takode veoma jaka i medu kosovskim Srbima u oblastima u kojima oni cine vecinu, posebno u severnom delu Mitrovice.  Zastrasivanje unutar zajednice, usmereno ka onima koji su voljni da razmotre probleme manjina ili su otvoreni ka povratku manjina, narocito je izraženo u oblastima gde odredeni elementi vecinske populacije imaju jake licne interese u održavanju status quo (na primer, ukoliko bi povratkom manjina izgubili ilegalno zaposednutu imovinu).

 

146.     U regionima u kojima postoje cvrsce veze izmedu manjinske i vecinske populacije, ocigledno je da su dobri odnosi postojali i pre konflikta.  U nekim podrucjima, recimo u Prizrenu, postoji duga tradicija uzajamnog prihvatanja medu razlicitim zajednicama (te stoga visi stepen integracije pre konflikta), dok se srpski, bosnjacki i turski jezik govore normalno, bez znatnijih problema.  Odnos medu zajednicama takode u velikoj meri zavisi i od iskustava preživljenih tokom konflikta.  Kao sto se može i ocekivati, onaj deo vecinske populacije koji je na manje direktan nacin bio izložen svirepostima, pokazuje vecu otvorenost u pokretanju dijaloga o sensitivnim pitanjima, kao sto je recimo pitanje pvratka.  Medunacionalni odnosi izmedu susednih zajednica uopste nisu jednoobrazni i mogu varirati od prilicno dobrih do ekstremno promenljivih, cak i u istoj oblasti ili regionu.

 

147.     Medunarodni napori da se unapredi dijalog nisu ograniceni samo na unapredenje saradnje u okviru opstinskih i gradanskih struktura (SO i ostale strukture) ili na polju javnih službi (inicijative za osnivanje mesovitih skola).   Inicijative medunarodne zajednice su sve vise usmerene ka manje formalnim sredstvima koja se baziraju na medusobnim interesima i prevazilaze nacionalnost ili jezik.  Medunacionalne aktivnosti na polju sporta ili kulture pokazale su se kao uspesnije jer pospesuju slobodu kretanja i omogucavaju manjinama da svoj jezik koriste u prihvatljivijem javnom kontekstu.  Pod takvim okolnostima, zajednicki interes bi mogao nadvladati konflikt interesa.  Oktobra meseca 2001. u Urosevcu/Ferizaj, na primer, UNMIK, KFOR i SO su organizovali "Karneval zajednica" u kome je ucestvovalo oko 4000 ljudi iz razlicitih etnickih zajednica.  Takode su održana dva mesovita koncerta Askalija i Roma na kojima je prisustvovalo oko 2000 ljudi.  Tokom izrade ovog izvestaja, aprila meseca 2002., lokalna NVO uz medunarodnu podrsku je organizovala koncert za albansku i srpsku omladinu u Gnjilanu/Gjilan.

 

148.     Jos jedan inovativan primer jeste video projekat koji je pokrenula jedna medunarodna NVO ^[1] cime se nastojala smanjiti barijera izmedu vecinske albanske populacije i njihovih suseda Srba koji su jos uvek raseljeni sirom Kosva.  Svedocenja o preživljenom kao i poruke clanova obeju zajednica su snimljene i razmenjene.  Cilj nije bio samo da se umanji nepoverenje medu razlicitim zajednicama, vec i da se pokrene dijalog vezan za svireposti pocinjene tokom 1999.  Ovakve inicijative su neophodne kako bi se svim zajednicama omogucilo da lagano pocnu preduzimati prve korake ka pomirenju, nastojeci da prevazidu proslost, da iskažu svoja licna osecanja jednih prema drugima u bezbednim uslovima, te da na bolji nacin pocnu razumevati uticaj koji je konflikt ostavio na celokupno civilno stanovnistvo svake nacionalnosti.  Do sada su u mnogome manjkale inicijative ka pomirenju i negirala se zajednicka istorijska istina.

 

149.     Jedan od najefikasnijih nacina da se približe manjinska i vecinska zajednica i ojaca poverenje medu njima jeste jacanjem zajednickih ekonomskih interesa. Ovo je takode najbolji nacin da se pospesi priznanje zajednickih problema i uzajamnih interesa.  Na žalost, ova strategija je malo primenjivana od strane medunarodne zajednice.  Vecina ekonomskih i projekata za razvoj zajednica nisu uspesno obuhvatili medunacionalne ciljeve, te ih je veoma mali broj donatora usvojio (npr., donacije su preusmerene na opstine koje su usvojile konstruktivnu politiku prema manjinama, dajuci prioritet finansiranju projekata od kojih koristi imaju kako manjinska tako i vecinaska zajednica i koji neguju uzajamne veze. Takode, finansiranje je uslovljeno ukljucivanjem odredenog procenta korisnika iz manjinske zajednice ili zaposljavanjem manjinskog osoblja u radu na projektu).

 

150.     Napori medunarodne zajednice da se razvije dijalog su od velike važnosti, mada bi centralni akteri u ovom procesu trebalo da budu institucije privremene uprave i lokalnog gradanskog drustva, obzirom na njihov jedinstven potencijal da preobraze medunacionalne uslove i umanje drustvene barijere.  Individualni lideri i organizacije preduzeli su hrabre korake u smislu otvorenog izjasnjavanja u prilog tolerancije.  Uloga kosovskih lidera je od enormnog znacaja jer su oni u najboljoj poziciji i mogucnosti da prenesu verodostojne poruke koje je javnost u mogucnosti da shvati.  Pozitivne izjave date od strane lidera pracene konkretnim akcijama mogu imati mocan uticaj na marginalizovanje negativnih poruka koje stižu od ekstremnijih elemenata drustva.

 

151.     Sve do nedavno, mnoge inicijative pokrenute na opstinskom nivou u nameri da se razvije dijalog i ojaca saradnja u resavanju nekih senzitivnijih pitanja sa kojima se suocavaju manjine nisu se ostvarile zbog toga sto su opstinski lideri radije primali sugestije sa centralnog nivoa, nego sto su bili spremni da se upuste u neke "pionirske poduhvate".  Ovo posebno važi za pitanje povratka manjina, gde se iskazuje visok stepen izbegavanja suocavanja sa ovi problemom.  Prosle godine, pre održavanja izbora, niti jedan lokalni funkcioner nije želeo da se prvi ukljuci u raspravu o podržavanju procesa povratka, te su se mnogi držali po strani, navodeci da je neophodno raspravu zapoceti u Pristini/Prishtine.  Ipak pre pocetka izbora novembra meseca 2001., na centralnom nivou je vladala tisina po pitanju povratka manjina, sto je dovelo do opstrukcija u progresu na lokalnom nivou.

 

152.     Od formiranja Privremenih institucija samouprave (PISU), doslo je do povecane proliferacije javnih izjava koje su preko medija dolazile sa centralnog nivoa a koje su podvlacile potrebu da se resavaju pitanja manjina. Sporazum koalicije potpisan u cilju formiranja PISU cini prvu javnu objavu po pitanju odgovornosti vlade da resi pitanja manjina ^[2] .   Predsednik vlade je dao niz javnih i privatnih izjava potvrdujuci svoju resenost da se izvrsi integracija i povratak manjina. ^[3]   Pored toga, istaknute figure iz redova kosovskih Albanaca i iz redova kosovskih Srba koje dominiraju politickim i drustvenim životom, prisustvovale su javnoj debati na kosovskoj televiziji, raspravljajuci o odnosu vecinske populacije i manjina i svirepostima pocinjenim tokom konflikta, sto predstavlja glavnu prepreku na putu ostvarivanja meduetnickih odnosa.  Pokrenut je i televizijski program koji se jednom nedeljno emituje na RTK.  Sadržaj su debate izmedu istaknutih aktivista za ljudska prava iz redova kosovskih Albanaca i predstavnika manjinskih zajednica (Bosnjaka, Turaka, Askalija itd.).  Održano je i nekoliko konferencija na kojima se raspravljalo o integraciji manjina i u kojima su ucestvovali istaknuti lideri svih kosovskih etnickih zajednica.  U medijima je veliki publicitet dat ovim konferencijama (stampa, televizija).  U prethodnim periodima razmena misljenja ovim putem je u velikoj meri, ako ne i u potpunosti, bila odsutna.  Iako nije sasvim jasno na koji nacin se ova razmena misljenja može pretvoriti u pozitivno delovanje, jasno je da sada postoji nova dinamika koje ranije nije bilo.

 

153.     Sektor kosovskog civilnog drustva se ne može prevideti, obzirom da predstavlja kljucnog protagonistu u promociji pomirenja i tolerancije.  Na žalost, vecina kosovskih NVO i organizacija civilnog drustva jos nije krenula putem resavanja teskih medunacionalnih problema, mada ima važnih izuzetaka koji bi mogli poslužiti kao model.  Jednu od možda najvažnijih pokrenutih inicijativa u ostvarivanju meduetnicke saradnje i dijaloga predstavlja formiranje i konsolidacija Komiteta za razumevanje, toleranciju i koegzistenciju.  Komitet je multietnicki i formiran je 2. maja 2001. na inicijativu Odbora za odbranu ljudskih prava i sloboda (Odobr za ljudska prava), albanske organizacije  za ljudska prava.  Komitet, sastavljen od clanova razlicite etnicke pripadnosti, pokrece inicijative za promociju meduetnickog dijaloga sirom Kosova u cilju izgradnje poverenja i pružanja pomoci u kreiranju uslova za povratak raseljenih lica bez obzira na njihovu etnicku pripadnost.  Posecene su razlicite zajednice sirom Kosova, prvenstveno RAE, srpska i bosnjacka.  Cilj je bio da se ostvari kontakt sa vodama zajednica i seljanima.  Na primer, Komitet je ostvario kontakt sa srpskom zajednicom u Obilicu/Obiliq, razvivsi saradnju sa lokalnim srpskim NVO.  Na teritoriji same opstine, Odbor za ljudska prava je podržao otvaranje lokalne srpske radio-stanice u Crkvenoj Vodici/Cërkven Vodic.  Komitet je bio posebno aktivan u nastojanju da dopre do RAE zajednice, posecujuci ovu zajednicu veoma cesto (posebno u Vucitrnu/Vushtrri, Lipljanu/Lipjan, Kosovu Polju/Fushë Kosovë, Gnjilanu/Gjilan i Urosevcu/Ferizaj).  Ucestvovao je u dogadajima koje je organizovala zajednica RAE, posredovao i organizovao kampanje u vecinskim zajednicama, propagirajuci toleranciju, integraciju i pravo na povratak.  Komitet je dalje, na osnovu informacija prikupljenih o položaju manjina, skrenuo pažnju albanskih organa vlasti na položaj manjina, tražeci resenja.  U slucaju Vucitrna/Vushtrri, na primer, ove aktivnosti su dovele do nalaženja resenja od strane SO, koja je podržala povratak raseljenih Askalija u opstinu.

 

154.     Jos jedan primer meduetnicke saradnje zabeležen je marta meseca kada je sest kosovskih humanitarnih organizacija za civilno drustvo koje predstavljaju razlicite etnicke grupe, prvenstveno kosovske Albance i kosovske Srbe, potpisalo Okvirni sporazum za formiranje meduetnickog NVO konzorcijuma. ^[4]  Konzorcijum planira da ostvari saradnju u zajednickim humanitarnim aktivnostima, projektima u oblasti zdravstva i poljoprivrede, medunacionalnim omladinskim aktivnostima i službi socijalne pomoci za ugrožene grupe stanovnistva.  Ovakve inicijative civilnog drustva, iako su jos retke na Kosovu, jesu snažan pokazatelj cinjenice da su neki drustveni elementi voljni da javno saraduju na medunacionalnom nivou, za dobrobit svih zajednica na Kosovu.

 

155.     Medunacionalna saradnja žena na Kosovu ogleda se u porastu i konsolidaciji sest Lokalnih saveta žena (LSŽ) koji funkcionisu u ovom periodu.  Formirani su 2001. u svim regionima Kosova i u njihov sastav ulaze žene svih nacionalnosti. ^[5]   Tokom 2001., svaki savet je bio zadužen da postigne odnos u kome bi 20% mesta u savetu popunjavale žene iz manjinskih zajednica.  Pocetkom 2002., pet od ukupno sest saveta, kada su vec na autonoman nacin utvrdili svoj sastav, premasilo je ovaj procenat. ^[6]   U Mitrovici/Mitrovicë, veca saveta žena iz severnog dela grada (srpski deo) i južnog dela grada (albanski deo), nacinila su korak dalje i nedavno se susrela u bezbednosnoj zoni koju je postavila UNMIK, otpocevsi razgovore kako bi se suocila sa izazovom spajanja u jedinstven entitet.  Ostala veca vec saraduju na medunacionalnom nivou.  Mnogi od projekata koji se finansiraju jesu projekti razradeni od strane jedne etnicke grupe, mada se sve vise finansiraju projekti u koje su ukljucene žene razlicitog nacionalnog porekla i koji sadrže meduetnicku komponentu.  Napredak ostvaren u LSŽ ukazuje na sporu ali sigurnu promenu drustvene klime, sto clanovima bez predrasuda kako u vecinskoj tako i u manjinskoj populaciji pruža vecu mogucnost da dopru jedni do drugih i otpocnu saradnju u oblastima zajednickih interesa.

 

156.     Porast ovakvih inicijativa u proteklom periodu ukazuje na cinjenicu da stepen tolerancije medu individualnim clanovima vecinske zajednice može biti veci od onog koji populacija oseca da sme javno ispoljiti.  Zajednicama i individualnim licima se mora omoguciti da iskažu vise tolerancije, bez straha.  Pozitivna ostvarenja malog broja gradanskih grupa sa ogranicenim potencijalom, mogu se umnožiti samo ukoliko se njihova poruka prenese putem medija.  Dijalogu i inicijativama za uspostavljanje poverenja mora se dati jaka podrska i podsticaj ne samo od strane medunarodne zajednice vec i, sto je mnogo važnije, od strane Privremenih institucija samouprave na Kosovu, medija i voda svih etnickih grupa.