OMBUDSPERSON INSTITUCIJA na KOSOVU
TRECI GODISNJI IZVESTAJ 2002 - 2003
upucen
Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara
Ujedinjenih Nacija
10. juli 2003.
Telefon: ++381 38 501 401
Telefax: ++381 38 545 302
e-mail: ombudspersonkosovo@ombudspersonkosovo.org
web site: www.ombudspersonkosovo.org
Infrastruktura i upravljanje
U nasem drugom godisnjem izvestaju ukazali smo na brojne teskoce nastale usled nedemokratske prirode Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu, spojene sa njenom ulogom surogat države. Iako je u periodu koji obuhvata ovaj izvestaj doslo do prenosa odredenih funkcija na lokalne opstine i centralne vlasti na Kosovu, UNMIK i dalje cvrsto kontrolise mnoge najvažnije elemente upravne vlasti, na primer pravosude, policiju i zakonodavstvo. Ovakva situacija vodi ka stalnom krsenju ljudskih prava i zloupotrebi ovlascenja od strane UNMIK-a, odražavajuci njihovu indiferentnost prema vladavini prava, kojoj je ostali deo Evrope vrlo privžen. Zakljucak, koji smo dali u nasem drugom godisnjem izvestaju da su stanovnicima Kosova uskracena osnovna prava i slobode - sada vec cetiri godine nakon sukoba - bas od strane tela koje je osnovano da ih stiti, i dalje važi.
Niz savetodavnih poseta Ombudspersona Vrhovnom sudu, okružnim sudovima, odabranim opstinskim sudovima, pojedinim javnim tužiocima i UNMIK vlastima koji su ukljuceni u sudsku administraciju, potvrduje da je pravosude i dalje slaba strana buduceg demokratskog Kosova. Ombudsperson smatra da pravosudni sistem na Kosovu ozbiljno pati od nedostatka osoblja, sto dovodi do dugih kasnjenja u vodenju i resavanju slucajeva. Cak i kada sudovi okoncaju pregled slucajeva i nakon donosenja konacne presude, kasnjenje UNMIK-a da osnuje ili popuni mesto izvrsnog službenika u civilnim sudovima dovodi do toga da se presude ne sprovode u delo efikasno, buduci da niko nije odgovoran za njihovo izvrsenje. Niske plate sudija i ostalih zvanicnika suda, posebno kada se imaju u vidu i pretnje njima ili njihovih porodica u slucaju da donesu neku odredenu odluku, dovode do toga da mnogi od ovih neophodnih profesionalaca napustaju svoja radna mesta u sudovima da bi presli u privatnu pravnu praksu ili da traži drugu vrstu posla. Sudovi, preme tome, i dalje nisu u mogucnosti da igraju znacajnu ulogu u upravljanju pravdom i zastitom prava pojedinaca.
Pravni haos
U periodu obuhvacenom ovim izvestajem, malo toga je uradeno na razjasnjenju primenjljivog zakona na Kosovu. Jedan od osnovnih principa vladavine prava je da zakon mora da bude objavljen da bi se smatrao zakonom, u skladu sa evropskim standardima vladavine "zakonitosti" - pristupacnost, predvljivost i kvalitet zakona, sto je sve objedinjeno u cilju zastite pojedinaca od proizvoljnih vladinih postupaka. Kada je u pitanju pristupacnost, zakoni doneti od strane UNMIK ili doneti od strane Skupstine Kosova nisu objavljeni u skladu sa primenjljivim zakonom koji odreduje njihovo zvanicno objavljivanje. Izgleda da cak i ako UNMIK smatra da objavljivanje na njihovom web sajtu zadovoljava potrebne standarde, UNMIK, takode, ne objavljuje svoje uredbe putem ovog medija. Do kraja maja 2003. godine, samo su tri UNMIK Uredbe za proteklih godinu dana objavljene na web sajtu UNMIK-a. Stavise, pukom slucajnoscu se desilo da je Ombudsperson institucija otkrila da je osmom UNMIK Uredbom za ovu godinu izmenjena UNMIK Uredba 2000/38 o Osnivanju Ombudsperson institucije. Ova Uredba je potpisana 15. aprila 2003. godine, ali primerak nije nikada poslat instituciji. Ne postoje verzije ove UNMIK Uredbe ni na albanskom ni srpskom jeziku.
U tom kontekstu, vredi se baviti nezavidnom situacijom pojedinaca na Kosovu, kojima nedostaju potencijali pravno-strucnog osoblja Ombudsperson institucije da bi otkrili koji su zakoni primenjljivi na Kosovu. Medutim, ti pojedinci koji podležu tim zakonima, kao i sudije, ostali sudski zvanicnici i pravnici, kojima su zakoni sredstvo za rad, imaju veoma ograniceni pristup internetu. Iako se stampani primerci primenljivih zakona distribuiraju, sa velikim zakasnjenjima, nema stampanih primeraka koji su dostupni javnosti. Takode, kao sto smo naveli u velikom broju slucajeva, zakoni na Kosovu moraju da budu objavljeni na sva tri zvanicna jezika. Na žalost, nedostatak prevodilaca i dalje predstavlja problem, a i kvalitet prevedenih zakona je tako los da pravnici koji rade na albanskom ili srpskom jeziku cesto ne mogu da odrede njihovo znacenje.
Sledeci tekuci problem je nedostatak perioda vacatio legis (period izmedu potpisivanja zakona i njegovog stupanja na snagu) koji se odnosi na UNMIK Uredbe kao i zakone koje donosi Skupstina Kosova. Objavljuje se da uredbe i zakoni stupaju na snagu od trenutka kada ih potpise SPGS, ili, u najboljem slucaju, u roku od par dana. Skoro sve UNMIK Uredbe ukljucuju i zbir odredbi koje navode da ta Uredba zamenjuje neki postojeci zakon ili uredbu koji nisu u skladu sa novom Uredbom. Mnoge, posebno one koje sadrže prilicno opsirne smernice o politici, rade, nego jasne pravne standarde, takode sadrže i odredbe koje dopustaju donosenje administrativnih uputstava ili drugih podredenih pravnih aktova za njihovo efikasno sprovodenje. Do trenutka donosenja takvih podredenih pravnih aktova, medutim, ocekuje se od vladinih institucija i pravnika da svakako primenjuju novu nejasnu uredbu. Cak i kada rade sa najboljim namerama, oni koji su zaduženi za sprovodenje ili primenu zakona, ako žele da zadovolje svoje profesionalne obaveze, suocavaju se sa izuzetnim teskocama. Stoga stanovnistvo u celini živi u stanju pravne tamnice.
Važan atribut postovanja vladavine prava je cinjenica da se ne smatra da je izvrsni organ vlade iznad zakona. Na Kosovu, buduci da su izvrsna i zakonodavna vlast jedan isti pojedinac, sama ta ideja predstavlja kompromis. Uklanjanje pojedinih kategorija žalbi o zastiti ljudskih prava iz nadležnosti sudova i njihovo stavljanje pod kontrolu UNMIK adminstrativnih tela, kao i nemogucnost dobijanja sudskih provera donetih odluka, potvrduje da spajanje izvrsnih i zakonodavnih funkcija, spojeno sa ponistenjem uloge pravosuda, ne služi interesima ljudskih prava na Kosovu.
Kao sto je vec ranije izvesteno, UNMIK i KFOR su tehnicki prihvatili da osobe kojima su oni naneli povrede, ostecenja ili gubitak imovine treba da dobiju nadoknadu, mada niko od njih ne prihvata mogucnost nadoknade stete. Oba aktera su osnovala unutrasnje "kancelarije za prijem tužbi". Medutim, prirode postupaka UNMIK-a i KFOR-a se znacajno razlikuju. UNMIK, u njihovom postupku, ne pruža pojedincu mogucnost da bude saslusan ili zastupljen pravnim savetnikom i sve odluke donose clanovi UNMIK komisija. Jedini moguci vid žalbe protiv ovakve prvostepene unutrasnje odluke je mogucnost slanja "memoranduma, tj. dopisa " UNMIK Direktoru za Administraciju. Suprotno tome, iako prvostepeni postupak pred KFOR-om omogucava da odluku donese samo jedan oficir KFOR-a, proces podnosenja žalbe obuhvata mnoge elemente pravog sudskog postupka, ukljucujuci i mogucnost za pojedince da budu saslusani ili pravno zastupljeni.
I dalje je nemoguce od UNMIK-a dobiti informaciju o statusu tužbi koje su u obradi, ili bilo kakve statisticke podatke o broju ili vrsti resenih tužbi. Izgleda da cak i tužbe u pogledu kojih je utvrdena odgovornost UNMIK-a, cekaju neodredeno vreme, jer ocito UN nisu odredile deo svog budžeta za isplatu tih tužbi. KFOR, sa druge strane, pruža takvu informaciju i obezbedio je novcanu nadoknadu u izvesnom broju slucajeva.
Medutim, uprkos dobronamernim pokusajima KFOR-a da resi tužbe podnete protiv njihovih snaga, njihov sistem jos uvek ima odredene mane. Najpre medu ovim manama je ogranicenje sistema ulaganja tužbi protiv komande KFOR-a u Pristini. Pojedinacni kontigenti KFOR-a mogu da biraju da li ce biti pod nadležnoscu KFOR komisije za zahteve , ali ne postoji nikakva obaveza niti bilo kakvi opsti javni pritisak da ti kontigenti prihvate njihovu nadležnost. Stoga, pojedinci koji bi da zatraže nadoknadu ili odstetu od države iz koje dolazi kontigent nece moci da to urade putem ogranicenog sistema podnosenja tužbi koji je osnovao KFOR na Kosovu.
U predhodnim izvestajima, Ombudsperson je izneo ozbiljnu zabrinutost vezanu za pritvaranje stanovnika Kosova na dugi vremenski period na osnovu izvrsnih naredbi izdatih od strane SPGS ili od strane komandanta KFOR-a (COMKFOR). Iako takva vrsta pritvora nije bila cesta pojava u periodu obuhvacenom ovim izvestajem, nedostatak bilo kakve reakcije na izvestaje Ombudpersona o nezakonitosti i krsenju ljudskih prava izazvane takvim pritvorima samo odražavaju nezainteresovanost za zastitu ljudskih prava i vladavine prava. Imajuci u vidu opstu politicku procenu koju su dali SIGS i COMKFOR da se bezbednosna situacija na Kosovu znatno poboljsala, cini se da bi ovo mogao da bude pravi trenutak da UNMIK i KFOR zvanicno poniste sve oblike nezakonitog pritvora.
Kategorija problema koja je prijavljivana Ombudspersonu u ovom periodu izvestavanja cesce nego sto je to bio slucaj ranije, odnosi se na nestalno priznavanje civilnih dokumenata (npr. izvoda rodenih, vencanih ili umrlih) izdatih od strane UNMIK-a. Na teritoriji Kosova, osobe koje se prijavljuju za neke benificije, na primer one koje se pružaju invalidima ili naslednicima onih koji su stradali u sukobu, moraju da poseduju UNMIK dokumenta da bi dokazali svoju srodnost tj. povezanost. Na primer, vlasti na Kosovu odbijaju da prihvate izvode vencanih izdate od bilo koje druge vlasti osim UNMIK-a, cak i u slucajevima kada je brak sklopljen mnogo pre uspostavljanja UNMIK-a kao "privremene" civilne administracije na ovoj teritoriji. Suprotno tome, neke strane zemlje, na primer Nemacka, odbijaju da priznaju izvode vencanih koje izdaje UNMIK, pa cak i u slucajevima kada je brak sklopljen pre osnivanja UNMIK vlasti. Jedina mogucnost koju ima bracni par koji želi da mu brak bude priznat van Kosova je da se ponovo venca kod paralelnih vlasti u srpskim oblastima na Kosovu, da bi dobio izvod vencanih koji je svuda priznat. Slicni problemi postoje i za osobe koje pokusavaju da dobiju vizu za put u inostranstvo kada mogu da dobiju samo UNMIK-ov izvod rodenih.
Pripadnici manjinskih zajednica na Kosovu i van Kosova
Iako je doslo do malog poboljsanja u toku perioda obuhvacenog ovim izvestajem, na primer po pitanju slobode kretanja i bezbednosti pripadnika ne-albanske zajednice, bar u nekim delovima Kosova, opsta situacija i dalje ostaje veoma teska. Pitanje povratka pripadnika manjinskih zajednica koji se nalaze na i van Kosova, u njihove kuce na Kosovu i dalje je krajnje politicko pitanje, i pored slaganja i UNMIK-a i politickih voda Srbije i Crne Gore da sva raseljena lica treba da se vrate na Kosovo, ali iz razlicitih politickih razloga. Medutim, nedostatak bezbednosti na celoj teritoriji pokrajine, užasno stanje u ekonomiji, i zastoj u resavanju buduceg statusa Kosova su razlozi sto se samo nekolicina raseljeni lica vratila na Kosovo u periodu ovog izvestaja.
U prolece 2003. godine Albanska Nacionalna Armija je nasilnicki unistila most na severnom delu Kosova i javno na sebe preuzela odgovornost za taj teroristicki akt. Ombudsperson je poslao otvoreno pismo toj organizaciji u kome se osuduje taj akt i naglasava da put koji vodi Kosovo napred je samo onaj koji vodi demokratskim kanalima a ne terorizmom. Takode u prolece 2003. godine, Srbin - stanovnik sela Vrbovac je ubijen pod okolnostima koji unose jaku sumnju da je ubijeni žrtva meduetnickog nasilja. Kao odgovor na skoro potpuno cutanje kljucnih cinioca na javno mnjenje na Kosovu, ukljucujuci predstavnike medunarodne zajednice, Ombudsperson je izdao javno saopstenje u kome se navodi da nivo cutnje stvara utisak da je javno mnjenje nezainteresovano za meduetnicko nasilje pa se zato postavlja pitanje buducnosti multietnickog Kosova.
Okolnosti ukazuju na cinjenicu da ce povratak velikog broja ne-albanskih bivsih stanovnika Kosova biti moguc samo u toku dugog vremenskog perioda, ako do njega uopste dode. Iz toga proizilazi da bilo koja politika po tom pitanju ili dodela finansijske pomoci usmerena "za povratak" treba da odražava ovakvo stvarno stanje. Buduci da se sve strane slažu da povratak treba da bude "dobrovoljan", cini se da bi pomoc trebala da se pruža raseljenim pojedincima da se ili vrate na Kosovo ili otpocnu svoje živote negde drugo ako je to njihov izbor. Umesto toga, stice se utisak da se finansijska pomoc vise pruža na geografskim osnovama nego humanim.
Nestale osobe i nereseni zlocini
Cetiri godine nakon sukoba, nekoliko hiljada ljudi se i dalje nalazi na listama nestalih osoba. Etnicki Albanci sa tih lista su nestali tokom sukoba i u periodu koji mu je predhodio, dok su osobe ne-albanske zajednice uglavnom nestale nakon dolaska KFOR-a i UNMIK-a na Kosovo. Kada su u pitnaju osobe koje su nastale u periodu sukoba na Kosovu, vlada Srbije i Crne Gore nije uradila dovoljno, bilo na sopstvenu inicijativu ili u saradnji sa UNMIK-om, da se rasvetli njihova sudbina. UNMIK, koji je u protekle cetiri godine jedini nadležan za ta pitanja, je takode omanuo da se na adekvatan nacin bavi resavanjem nestanaka stanovnika Kosova nakon uspostavljanja medunarodnog prisustva na ovoj teritoriji.
Kao sto je navedeno u ranijim izvestajima, odgovorne UNMIK vlasti takode nisu vrsile istrage drugih ozbiljnih zlocina koji su pocinjeni od njihovog dolaska, posebno slucajeve meduetnickog nasilja protiv clanova nealbanske zajednice. Delom su ovi propusti nastali stalnim promenama osoblja UNMIK policije koje vrsi istrage. Usled toga je u prolece 2003. godine UNMIK policija osnovala jedinicu za "hladnokrvne zlocine", koja ce ponovo da istražuje neresene slucajeve ubistava, sto predstavlja pozitivnu promenu.
Ostala pitanja zastite ljudskih prava
U toku perioda obuhvacenog ovim izvestajem, Savezna Republika Jugoslavija/ Srbija i Crna Gora je podnela svoj prvi izvestaj o saglasnosti sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope o Zastiti manjina. Srbija i Crna Gora su takode postale clanice Saveta Evrope cime je otpocet proces ratifikovanja drugih glavnih evropskih instrumenata zastite ljudskih prava, ukljucujuci i Evropsku konvenciju o zastiti ljudskih prava. Medutim, izgleda da je jasno da trenutna situacija nalaže ostavljanje prostora rezervama po pitanju ratifikovanja ovih konvencija, cime bi se iskljucila bilo koja odgovornost Srbije i Crne Gore za bilo koje krsenje ljudskih prava od strane medunarodnih ili lokalnih vlasti na Kosovu.
U nasem drugom godisnjem izvestaju naglasili smo da Kosovo treba da se suoci sa cinjenicom da je "crna rupa zastite ljudskih prava" u Evropi i u svetu. Ova primedba i dalje važi, posebno imajuci u vidu da UNMIK nastavlja da ignorise sve dokaze da je prekrsio ljudska prava zagarantovana medunarodnim konvencijama zastite ljudskih prava.