OMBUDSPERSON INSTITUCIJA na KOSOVU
TRECI GODISNJI IZVESTAJ 2002 - 2003
upucen
Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara
Ujedinjenih Nacija
10. juli 2003.
Telefon: ++381 38 501 401
Telefax: ++381 38 545 302
e-mail: ombudspersonkosovo@ombudspersonkosovo.org
web site: www.ombudspersonkosovo.org
Pristup Ombudsperson instituciji
Opsti prilaz u pružanju adekvatnog pristupa Ombudsperson instituciji, opisan u ranijim izvestajima, nastavljen je tokom ovog izvestajnog perioda (kancelarije na terenu, otvoreni dani, itd.). Ipak, Ombudsperson je povecao broj poseta u onim oblastima na Kosovu na kojima su koncetracije nealbaniskih povratnika.
Tokom izvestajnog perioda, Ombudsperson institucija je nastavila tesnu saradnju sa srodnim institucijama u drugim zemljama, na primer sa Ombudsmanom u Bosni i Hercegovini, Republici Slovackoj, Sloveniji, Svedskoj, Spaniji i Svajcarskoj, gde je angažovanje vlasti u tim zemljama bilo potrebno kako bi se resili problemi sa kojima su suoceni pojedinci sa Kosova. Ombuds institucije u Hrvatskoj i Albaniji su takode zatražili nasu pomoc za slucajeve koji su bili nereseni u njihovim institucijama.
Sto se tice ostvarivanja njegovih dobrih usluga, Ombudsperson je u febuaru 2003, zajedno sa ostalim strucnim clanovima osoblja institucije, putovao za Crnu Goru kako bi posetio osobe koje su raseljene sa Kosova, predstavnike nevladinih organizacija koje su angažovane u adresiranju problema sa kojima se suocava ova populacija, i vladine zvanicnike. Svi su se složili da je znacajan problem sa kojim se suocavaju IRL u Crnoj Gori neuspeh medunarodnih i bilateralnih donatora da dovedu u red njihov model pružanja finansijske podrske posle stvaranja Srbije i Crne Gore. Nastavljeno je sa pružanjem donacija samo Beogradu, sa daljom raspodelom sredstava, koja je ostala pod iskljucivom kontrolom srpskih vlasti, koje prenose nesto ili nista od fondova Podgorici, a sto nije iznenadujuce.
Jasno je da pristup Ombudsperson instituciji ima malo znacenje ako Ombudsperson nije u mogucnosti da obaveže nadležne vlasti, kada se govori o pitanjima, iznetih u žalbama od strane osoba protiv tih vlasti. Iz tog razloga se pocetkom 2003, desilo, na nesrecu to, da je SPGS predstavio novo pravilo da nijedan radnik UNMIK-a ne treba da potpise priznanicu ili da dostavi bilo koju drugu formu dokaza da je UNMIK, ili pak SPGS primio bilo kakvu prepisku od bilo koga, kao i od samog Ombudspersona. U istrazi koja je sprovedena po ovom pitanju, Ombudsperson je otkrio da je SPGS zabranio svom osoblju da potpise priznanice za prepisku koja mu je isto tako poslata i preko registrovane poste. U saopstenju za medije, Ombudsperson je izjavio da je kljuc za dobro demokratsko upravljanje, odgovornost vladajucih institucija prema narodu. Takva odgovornost pocinje sa transparentnoscu i odgovornoscu a ne sa vladinim nadležnicima koji stite sebe od naroda. Ombudsperson je naveo da nije znao da postoji bilo koja demokratska vlada gde izvrsne vlasti odbijaju da prime prepisku od institucije koja je osnovana zakonom, sa izricitim ciljem angažovanja takvih vlasti, ili u tom smislu, od clanova javnosti. Pravilo je, barem sto se tice prepiske sa Ombudsperson institucijom naknadno promenjeno.
Pregled slucajeva
Tokom izvestajnog perioda, približno 3500 ljudi je kontaktiralo Ombudsperson instituciju radi saveta i pomoci ili radi podnosenja zvanicnih žalbi. Oko 900 je kontaktiralo osoblje iz kancelarije u Pristini, ukljucujuci i broj osoba koje su se sastale sa predstavnicima Institucije tokom posete predstavnika Institucije Crnoj Gori u febuaru 2003.
Tokom 70 otvorenih dana, koji su održani tokom izvestajnog perioda, oko 1600 ljudi se sastalo sa Ombudspersonom.
Od 21. novembra 2000, kada je inaugurisana Ombudsperson Institucija, predato je 991 zvanicnih aplikacija. Takode od otvaranja institucije, Ombudsperson je otvorio 27 ex officio istraga. Kao i tokom proslih izvestajnih perioda, mnogi slucajevi koje je istražila Ombudsperson institucija se odnose na imovinska pitanja, žalbe u vezi pitanja postenog saslusanja, zloupotreba ovlascenja, žalbe vezane za zaposlenje ili pitanja nekažnjavanja (vidi Dodatak 1).
Od svih pojedinacnih aplikacija koje su predate Ombudsperson instituciji od vremena njene inauguracije, Ombudsperson je odbio 414 aplikacija na osnovama toga da ili nema nadležnost da istraži navedene žalbe ili na slicnim propisanim osnovama. Takode je zatvorio 157 slucaja, na osnovama da su navedeni problemi bili reseni ili aplikanti nisu vise bili zaintresovani u nastavljanju svojih žalbi.
Od 1. jula 2002 do 30. juna 2003, Ombudsperson je izdao osam konacna izvestaja u pojedinacnim slucajevima i dva konacna izvestaja u ex officio istragama (vidi Dodatak 3 pregleda izvestaja).
Tokom izvestajnog perioda, Ombudsperson je poslao dvanaest zahteva vladinim zvanicnicima da preduzmu privremene mere. On smatra da su pet od ovih zahteva bila uspesna, dva su bila delimicno uspesna i pet nisu bila uspesna.
Prosirenje aktivnosti
Tokom izvestajnog perioda, Ombudsperson institucija na Kosovu je nastavila sa prosirenjem svojih aktivnosti usredsredujuci se ka potpunom izvrsavanju mandata institucije. Kao dopunu u pružanju boljeg pristupa prema individualnim aplikantima izvan Pristine/Prishtine (vidi gore), Ombudsperson je uveo neke nove metode rada za bolje upucivanje svih problema koji spadaju pod njegov mandat. Ombudsperson je takode povecao svoje kontakte sa vlastima u ime pojedinaca ili grupa koji se suocavaju sa teskocama podložnim resavanju bez potrebe za sirokom zvanicnom istragom. (vidi Dodatak 4). Institucija je takode unapredila radne odnose sa razlicitim agencijama UNMIK-a i KFOR-a. 1. marta 2003, Ombudsperson institucija je uspostavila urgentnu telefonsku liniju za osobe koje žele da kontaktiraju instituciju telefonom.
Ombudsperson i strucni clanovi osoblja su bili angažovani u brojnim posrednickim aktivnostima, spajajuci predstavnike zajednica u iznosenju pitanja koja su zahtevala akcije vlade ili njihovu angažovanost sa nadležnim vlastima, u svrhu pomaganja kako bi se postigla poboljsanja u svakodnevnom životu ostecenih zajednica na Kosovu. Na primer, do kraja skolske 2001-2002 godine, KFOR je pružao oružanu pratnju pojedinim ucenicima ili skolskim autobusima u etnicki mesovitim oblastima, na primer Cernica/Cernic (opstina Gnjilane/Gjilan), opstina Obilic/Obiliq, opstina Vitina/Vitija itd. Na kraju te skolske godine, KFOR je promenio svoju politiku zastite, tako da je pružao samo opstu zastitu u ugroženim oblastima. Kao odgovor na brige nekih roditelja, Srba, Ombudsperson je pomogao da se obezbedi etnicki mesoviti tim kosovske policijske službe radi pružanja adekvatne zastite deci na njihovom putu u i iz skole.
Na kraju 2002, Ombudsperson je bio aktivan u uspostavljanju snabdevanja strujom i vodom zgrade u Kosovom Polju/Fushe Kosove, u kojoj je bilo smesteno nekoliko raseljenih porodica srpske nacionalnosti, i u uspostavljanju snabdevanja vodom srpsko selo Janjina Voda. Takode je bio aktivan u pomaganju pri poboljsanju snabdevanja strujom Lapljeg Sela/Llapje Selle i poboljsanju opstih životnih uslova u kampu Plemetina/Plemetin, koji je uglavnom nastanjen askalijama i romima. Ombudsperson je takode intervenisao kod vlasti da se dva kolektivna centra u oblasti Brezovice/Brezovice u kojoj su smestena raseljena lica, snabdevaju grejnim gorivom. Ombudspreson je takode ucinio siroke napore kako bi pomogao pri poboljsanju svakodnevnih uslova života u tri albanska sela u opstini Leposavic/Leposaviq.
U prolece 2003, Ombudsperson je bio aktivan u resavanju problema predloga koji je bio osnova za strajk gladu studenata Pristinskog Univerziteta. On je takode pomogao u pružanju pristupa novinarima koji su želeli da izvestavaju o strajku gladu, jer im je takav pristup bio odbijen od strane lokalne policije.
Takode u leto 2003, Ombudsperson je veoma uspesno posredovao izmedu predstavnika udruženja vlasnika malih poslova u Mitrovici i opstinskih vlasti u vezi visine odredenih opstinskih taksi na takve poslove. Kao rezultat ovog posredstva, vlasti su odlucile da smanje takse na cenu za 50% i da daju retroaktivno dejstvo ovim smanjenjima do dana njihovog uvodenja u 2001-oj.
Ombudsperson je tokom izvestajnog perioda ucinio dve službene posete Srbiji, u kojima se sastao sa vladinim službenicima, predstavnicima nevladinih organizacija, kao sto su Udruženje porodica nestalih lica, Humanitarno-Pravni centar, Helsinski komitet Srbije.
Pocetkom 2003, posto je Medunarodni krivnicni sud za bivsu Jugoslaviju (MKSJ) izdao optužbu protiv g. Agima Murtezija, stanovnika Kosova, isti je od strane KFOR-a predat sudu. Ubzo nakon toga, sud je ustanovio da g. Murtezi nije osoba protiv koga je podignuta optužnica, posle cega je vracen na Kosovo. U svetlu trauma koje je pretrpeo g. Murtezi i njegova porodica, on se obratio Ombudspersonu radi razmatranja mogucnosti dobijanja izvinjenja i kompenzacije od strane suda. Ombudsperson je poslužio kao posrednik izmedu g. Murtezija i kanadskog advokata koji ga je predstavljao pred sudom sa ciljem da olaksa traženje ovih žalbi.
Finansiranje i druga podrska
Finansiranje Ombudsperson Institucije u 2003 godini je pruženo od kosovskog konsolidovanog budžeta, stalnog saveta OSCE-a, kao i sledecih bilateralnih donatora: Sjedinjenih Država, Svajcarske, Poljske, Svedske i Francuske.
Savet Evrope je pružio siroku podrsku instituciji, ukljucujuci tehnicku pomoc u treniranju administrativnog i pravnog osoblja. Evropski sud za ljudska prava je dozvolio clanovima osoblja registra da instituciji dostavljaju strucne pravne analize.
OSCE Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (OSCE/KDILJP) je podržala posete dve grupe clanova osoblja Ombudmanu Slovenije i Ombudsmanu Poljske.
Kancelarija norveskog Ombudsmana je pomogla posetu dva clana njigovog osoblja u ulozi savetnika nasoj instituciji.
Buduci planovi Ombudsperson Institucije
Tokom ovog izvestajnog perioda i u vezi sa serijom politickih odluka UNMIK-a, Ombudsperson institucija je znacajno smanjila broj svog medunarodnog osoblja, Ombudsperson je jedini preostali internacionalac u instituciji. Razgovori su takode vodeni i na meduarodnim i domacim politickim nivoima sa ciljem da se dode do potpune kosovarizacije Ombudsperson institucije do sredine 2004 godine. Iako je Ombudsperson uvek podržavao eventualnu "kosovarizaciju" institucije, cini se da su akcije koje su preduzete u ovom smislu preuranjene. Osobito, drasticno smanjenje angažovanja kvalifikovanih profesionalaca koji su izvan Kosova ima ozbiljne negativne posledice na buducu efektivnost institucije. Za kratko vreme, intenzivni treninzi za lokalne pravnike koji rade u instituciji su se vec negativno odrazili, sa ociglednim uplitanjem na njihove buduce kapacitete u vodenju institucije u buducnost. U ovom kontekstu, cini se da se nije dala važnost glavnoj ulozi institucije kao jedinog nezavisnog entiteta sa mandatom da angažuje po pitanjima ljudskih prava i vladavine zakona zajedno sa medunarodnom administracijom, koja ce ostati na mestu i moci i posle okvira ovog vremena, i sa lokalnim institucijama u razvoju, koje jos uvek moraju da se razvjaju. U takvom kontekstu, jaka Ombuds institucija kao hibrid medunardnog i lokalnog karaktera pruža najbolje garancije za zastitu prava pojedinaca.
Marek Antoni Nowicki
Ombudsperson