Priručnik za održivi povratak
Deo prvi - Kontekst
Obzirom na složenost procesa povratka, postoji vise razlicitih vrsta procesa povratka. Dve siroke kategorije povratka su cesto predmet diskusije: "organizovan" i "spontani". U stvari, ove dve vrste povratka se mogu posmatrati kao tacke na skali zasnovanoj na nivou organizovanosti ili "omogucavanja" koja je zastupljena. Kljucna stvar je da se obezbedi da operativni okvir za povratak bude dovoljno fleksibilan da odgovori svim vrstama povratka.
Imajuci u vidu ovu skalu, ocigledno je da nema prirucnika koji može uputiti na sve scenarije povratka ili dati odredene smernice za sve uloge i reakcije koje svaka vrsta povratka zahteva. Prema tome, uz priznavanje neogranicene raznovrsnosti scenarija povratka, ovaj Prirucnik daje smernice koje se odnose na sve vrste povratka, a narocito
upucuje na operativne strukture koje se odnose na organizovaniji povratak. Posebno, proces bavljenja jednom komplikovanom vrstom procesa povratka - povratak koji obuhvata omogucen prelazak grupe raseljenih lica na odredeno mesto - je ovde opisan. Naravno, mnogi napori za povratak imaju daleko kraci proces nego sto ovaj tip projekta to zahteva. npr. u slucajevima gde su sredstva vec obezbedena i izabrana je NGO za implementaciju odredenog projekta, proces se zavrsava koncentrisuci se na samo jedan važan korak - prihvatanje projekta od strane Opstinske radne grupe. Pored toga, povratku pojedinacnih porodica u mesta u kojima vec postoje uslovi za održiv povratak (dovoljna infrastruktura, odnosi u zajednici) potrebna je možda samo odredena vrsta pomoci posto je povratak obavljen (pomoc u stambenoj rekonstrukciji, stvaranju prihoda ili radnom osposobljavanju).
U bavljenju sirokom skalom povratka i mnogim vrstama reakcija koje ova skala povlaci, dve tacke su od centralne važnosti. Prvo, osnovne strukture procesa povratka (opstinske i regionalne radne grupe, Grupa za koordinaciju povratka i Radna grupa za povratak) su formirane da pruže podrsku citavom nizu aktivnosti povratka. Tako, npr. opstinske radne grupe ce imati ulogu kako u prihvatanju projekata organizovanog povratka, tako i u pronalaženju potencijalnih korisnika pomoci iz fleksibilnog fonda za pojedinacni povratak.
Drugo, ni jedna lokacija ranije nastanjena licima koja su trenutno raseljena ne treba da bude odbijena kao "neprikladna za povratak" na socijalnoj, politickoj ili ekonomskoj bazi. Kao i skala povratka, tako i mesta povratka imaju svoje mesto na skali, na osnovu toga koliko su trenutno prikladna za povratak. Obzirom na siroku skalu aktivnosti za potencijalni povratak i mogucnost ostvarivanja povratka koji pozitivno utice na sredinu,
bitno je koncentrisati se ne samo na one oblasti koje se trenutno smatraju pogodnim za
povratak. Posto svaka situacija varira, treba održavati multisektorski pristup, mada sa
razlicitim naglaskom na svakom sektoru kako bi se odslikale razlicite potrebe lokalnih okolnosti.
Razlicit stepen prioriteta može se dati svakom sektoru u zavisnosti od potreba:
(1) meduetnicki odnosi i integracija zajednice,
(2) ekonomska održivost,
(3) infrastruktura i komunalne službe,
(4) stambena rekonstrukcija, i
(5) bezbednost i sloboda kretanja.
Mada ima mnogo instrumenata sa kojima se može poceti rad u oblastima koje su sada manje povoljne za povratak, ne treba se osloniti na neodržive mere da bi se na vestacki nacin neko okruženje ucinilo podesnijim za povratak. Npr. rad na izgradnji poverenja u primenu prava na lokalnom nivou (dijalog, policija zajednice, vise patroliranja) je primeren osim u slucaju ako zavisi od stalnih kontrolnih punktova i ogranicenja u slobodi kretanja da bi se osigurala bezbednost.