Priručnik za održivi povratak

Deo drugi - Operativne smernice

Mada je pravo na povratak nediskutabilno osnovno pravo, samo deklarisanje ovoga prava nece neizostavno stvoriti okruženje podesno za povratak. Napori usmereni ka toleranciji, suživotu i razvoju integrisanog multietnickog drustva cine osnovu svakog programa povratka. Traženje konsenzusa za princip povratka je relativno bez problema. Vrlo je malo vecinskih lidera koji bi se u principu suprotstavili povratku. Izazov lezi u momentu pretvaranja ovoga principa u stvarnost u praksi.

Izgradnja poverenja i konsenzus u prilog povratku treba da se razviju na tri nivoa:

1) Politicki nivo sirom Kosova

Kosovski lideri iz svih etnickih grupa su u jedinstvenoj situaciji da iskoriste svoj znacajan uticaj na svoje zajednice, pa su stoga u idealnoj poziciji da unaprede stavove u odnosu na meduetnicku toleranciju i saradnju. Pozitivne izjave lidera, propracene snažnim konkretnim akcijama, mogu da imaju jak uticaj na marginalizovanje negativnih poruka koje dolaze iz ekstremnijih sektora drustva. Znacajnije napredovanje se može ocekivati tek onda kada PISG i lokalno civilno drustvo prihvate centralnu ulogu u procesu. Napredak na ovome nivou rezultira u okviru u kojem se povratak može ishoditi na opstinskom i mesnom nivou. Istaknuti politicki lideri mogu biti izazvani da pridaju naglasenu važnost pitanjima manjina, narocito njihovog povratka.

2) Opstinski nivo

MWG mogu biti važan pokretac javne diskusije izmedu raseljenih i njihovih maticnih zajednica. Sastojeci se od lokalnih predstavnika medunarodnih organizacija i svih etnickih grupa, ove radne grupe predstavljaju forum gde se diskusija može pokrenuti izmedu svih zainteresovanih starana, ukljucujuci IDP/izbeglice i PISG, o pravu na povratak i najboljem nacinu za njegovo sprovodenje. Proces postizanja konsenzusa po pitanju povratka treba da bude sto je moguce siri, obuhvatajuci i sirok spektar inicijativa civilnog drustva. Uz to, opstinske skupstine, kao i njihovi posebni odbori, su dužne da zastupaju IDP/izbeglice i njihove interese. Predstavnici manjina u skupstinama i odborima treba takode da preuzmu ulogu glasnog iznosenja stavova i
bojazni IDP/izbeglica.

Mada svaka interakcija izmedu manjinske zajednice i IDP/izbeglica nosi potencijal za unapredenje ciljeva pomirenja, ona isto tako može pojacati podele ako nije pažljivo pripremljena. Tema razgovora treba da bude lokalne prirode, sa akcentom na iznalaženju eventualnih zajednickih interesa. Ali u isto vreme, ako su interakcije izmedu ovih grupa strogo kontrolisane, proces pomirenja može biti ozbiljno poremecen. Ako se stvori pocetni otpor, onda govoreci o napretku u nekim opstinama da bi se Meduetnicki dijalog i integracija zajednice osvetlio put napred u drugim opstinama, može uticati na dalji razvoj procesa.

3) Nivo zajednice

Mada pod uticajem razvoja na politickom i opstinskom nivou, angažovanje bivsih suseda u okviru date zajednice ima svoju posebnu dinamiku koja u mnogome zavisi od predratnih odnosa medu etnickim grupama i iskustva zajednice u toku sukoba i nakon demografskih promena posle 1999. god.

Mesne zajednice cesto imaju svoje sopstvene mehanizme za resenje sukoba i razresavanje sporova sto treba uneti u proces gde god je to moguce. Oslanjanje na seoska veca i ukljucivanje uglednih porodica su dva nacina na koje bi zajednica bila ojacana procesom povratka, a ne da postoji osecaj da joj je to nametnuto.

Kontakt izmedu vecinske zajednice i IDP/izbeglica na nivou zajednice može se uspostaviti kroz istovremeno inicirane razgovore sa opstinskim vlastima i seljanima vecinske zajednice u mestu predloženog povratka. Takvi kontakti mogu biti u okviru MWG ili u okviru odredenih projektnih timova koji odgovaraju MWG i ukljucuju predstavnike mesnih zajednica. IDP/izbeglice su na taj nacin sve vise izložene prema predstavnicima vecinske zajednice.

Zajednicko planiranje odredenog povratka predstavlja pokretacku snagu za interakciju izmedu povratnika i zajednice-domacina. Razgovori se mogu usredsrediti na dodirne tacke sto naglasava zajednicki interes. Ovo bi trebalo da pomogne u smanjenju odbojnosti i da stvori atmosferu poverenja, saradnje i integracije.

Nacin na koji su aktivnosti zacrtane takode može povecati dugorocnu integraciju omogucavajuci da razne službe vrse povezivanje medu zajednicama. Pružanje zdravstvene zastite, osnovnog obrazovanja, socijalnih usluga i distribucija humanitarne pomoci treba da se fokusira na stvaranje veza medu zajednicama. Nacin na koji se aktivnosti sprovode takode mogu da daju instrumente za integraciju. npr. praveci od obnove kuce povratnika multietnicki poduhvat - angažovanjem mestana kosovskih Albanaca da rade na kucama povratnika ne-albanaca i radom povratnika na projektima integracije zajednice - je jedan nacin unapredenja veza izmedu povratnika i zajednice-domacina, a i polaganje temelja za siru saradnju.

Prevazilaženje prepreka za dijalog na lokalnom nivou:

Ima puno razlicitih razloga na lokalnom nivou za protivljenje povratku: neki od njih mogu biti relativno legitimni (npr. strah od nesigurnosti, traume iz rata), dok druge ne moraju to biti (npr. uzurpacija imovine). Strah od iskljucenja iz krugova onih koji odlucuju u vezi sa povratkom je sve prisutniji. Slicno tome, citav niz uslova je prikacen za povratak: "povratak se može izvrsiti samo ako." Ovi prigovori i uslovi ne bi trebalo da budu legitimni, a razlozi iz kojih su izrasli treba ispitati i tretirati na odgovarajuci nacin. Istraživanje ovih komplikovanijih pitanja i bavljenje legitimnim stavovima ce pomoci da se ublazi proces meduetnickog dijaloga.

Jedna od najcescih izjava o povratku koja se može cuti je da se svako može vratiti pod uslovom da nije pocinio ratni zlocin. Ovde treba naglasiti da na Kosovu funkcionise pravni sistem sa pravosudem koje se bavi ratnim zlocinima. Konacno, zlocine cine pojedinci, a ne etnicke grupe i nedužni ljudi ne mogu biti kaznjeni samo zbog svoje etnicke pripadnosti. Svi dokazi se moraju podneti policiji koja ce sprovesti pravilnu istragu koja ce, u slucaju dovoljnih dokaza, rezultirati krivicnim postupkom. Svi ucesnici u procesu povratka treba da izraze svoje zalaganje za krivicno gonjenje ratnih zlocina, a svi napori da se te dve stvari povezu u cilju sprecavanja povratka moraju biti odbaceni.

Kada dode do nepredvidenih problema, ukljucivanje reda i zakona (KPS, CIVPOL, KFOR) je na mestu ukoliko dode u opasnost realizacija projekta povratka. U drugim okolnostima, posredovanje i ubedivanje su efikasniji. npr. kada je povratak Askalija u Vucitrn/Vushtrri naisao na teskoce, premijer Redžhepi je intervenisao da ucini da vecinska zajednica reaguje pozitivnije prema povratku. Slicne inicijative se mogu preduzeti i na opstinskom nivou. Treba održavati redovne sastanke sa svim ucesnicima, narocito sa IDP/izbeglicama i zajednicama-primaocima, da bi se pitanja resavala kako se pojavljuju i da se obezbedi održavanje vere u proces.

nazad