Priručnik za održivi povratak
Deo drugi - Operativne smernice
"Idi-informisi" i "Idi-vidi" posete su dva kljucna nacina za uspostavljanje veza izmedu vecinskih zajednica i raseljenih. Obe ove vrste inicijativa moraju biti brizljivo planirane.
"Idi-informisi" posete treba da ukljuce pripadnike vecinske zajednice koji su spremni da govore otvoreno i posteno sa IDP/izbeglicama o povratku. Simbolika takvih poseta za IDP/izbeglice može biti ogromna. Slicno tome, "Idi-vidi" posete, kada se pažljivo pripreme, mogu znatno da doprinesu izgradnji poverenja. One treba da imaju za cilj omogucavanje maksimalne interakcije izmedu IDP/izbeglica u poseti i vecinske zajednice i da sadrže bar dve vrste sastanaka: zvanicni prijem IDP/izbeglica u opstinu uz dobrodoslicu opstinskih zvanicnika; i sastanci sa bivsim susedima na lokacijama potencijalnog povratka. Pripadnici vecinske zajednice koji ucestvuju na ovim sastancima moraju biti pažljivo pripremljeni i potpuno upoznati sa planiranim posetama i njihovim ciljevima. Pored toga, organizovanje GSV uz ucesce KPS pojacava videnje da sadasnje kosovske institucije postoje da bi zastitile sve gradane Kosova, ukljucujuci i IDP/izbeglice.
"Idi-informisi" posete
Kao kljucni odgovor na izraženu želju za mogucim povratkom i u cilju obezbedenja dijaloga sa raseljenim licima, MWG organizuje "Idiinformisi" posete (GIV). One su namenjene informisanju raseljenog stanovnistva, u njegovom mestu raseljenja, o tekucoj situaciji u njegovoj maticnoj opstini, selu ili kraju, pa stoga ima za cilj da omoguci IDP/izbeglicama da na osnovu tih informacija naprave laksi izbor o mogucnosti povratka.
UNHCR i njegovi partneri organizuju GIV tamo gde raseljene zajednice trenutno borave. Obicno se ove posete sprovode u mestima koje su MWG odredile, u gore opisanom postupku, ili po pozivu od strane same zajednice IDP. Obzirom na broj raseljenickih lokacija ili na broj zahteva od IDP/izbeglica, UNHCR ce možda morati da odredi prioritetne lokacije za GIV. Prioriteti ce se zasnivati na informacijama dobijenim od RLP, proceni bezbednosti i mapama raseljenja, ko i na nivou zainteresovanosti koji je raseljenicka zajednica pokazala. UNHCR ce ažurirati prioritetne lokacije za GIV posto se novi zahtevi za GIV utvrde. Kada se odrede lokacije za posete, UNHCR ce organizovati i predsedavati sastancima sa raseljenim porodicama i pozvati lokalne i medunarodne clanove MWG da prisustvuju informativnim sastancima i odgovaraju na pitanja. Svaki clan MWG koji prisustvuje sastanku treba unapred da pripremi informacije koje treba da razmeni i prodiskutuje sa ostalim clanovima pre GIV. Na kraju posete, UNHCR ce ponuditi ucesnicima mogucnost da otputuju svojim predratnim kucama na Kosovu kao deo "Idi-vidi" posete. Zatim UNHCR priprema izvestaj o GIV sa kojim upoznaje MWG na sledecem sastanku. Predsedavajuci MWG je odgovoran za eventualne naknadne akcije koje proizilaze iz GIV.
GIV treba da ukljuci pripadnike vecinske zajednice koji su spremni da govore otvoreno i posteno sa IDP/izbeglicama o povratku. Prakticno bi bilo da se ukljuce i pripadnici manjinske zajednice koji su ostali u mestu o kojem je rec ili IDP iz tog mesta koja su lokalno raseljena. Njima se najvise veruje kada informisu IDP o uslovima života njihove etnicke zajednice u maticnom mestu.
"Idi-vidi" posete
"Idi-vidi" posete (GSV) predstavljaju bitan instrument procene mogucnosti povratka u datu oblast. Raseljena lica se pozivaju da posete svoje predratne domove kao deo organizovane ture gde su bezbednost i prevoz organizovani za vremenski period koji je potreban da se realizuje cilj posete. Kroz ovaj proces, raseljene porodice ce boljemoci da procene mogucnost povratka u svetlu tekuce situacije u njihovoj opstini.
U nekim mestima GSV jos uvek nailaze na izvestan stepen neprijateljstva. Ovaj rizik od neprijateljstva može se smanjiti pažljivom pripremom, istorijskim znanjem o lokaciji koja se posecuje i organizovanjem potrebnog obezbedenja. Priprema treba da obuhvati i lokalnu zajednicu i IDP/izbeglice. Svi mestani treba da su unapred upoznati sa predloženom posetom, sa njenim ciljevima i principima koji su doveli do nje - za to su najefikasniji seoski sastanci. Ukoliko je to moguce, zvanicnici Skupstine opstine ili njene uprave bi trebalo da prate IDP/izbeglice tokom citave GSV kao deo svoje obaveze da IDP/izbeglicama omoguce slobodu kretanja i na taj nacin utemelje legitimnost posete u ocima lokalne zajednice. Ucesce KPS umesto KFOR-a upucuje važnu poruku i lokalnoj zajednici i IDP/izbeglicama o redu i zakonu i lokalnom ucescu i odgovornosti za proces povratka. Ipak, KFOR treba da bude spreman da uskoci ako dode do bezbednosnih problema.
Predsedavajuci MWG traži od UNHCR-a da organizuje GVS za raseljene porodice koje su pokazale zainteresovanost u toku GIV, ili putem posebnog jasnog zahteva IDP, za GSV. UNHCR je odgovoran za organizaciju ali za realizaciju može da naimenuje vodecu agenciju ili drugu partnersku NGO. UNHCR je odgovoran za sastavljanje liste ucesnika. Ni jedan clan MWG ne može staviti veto na ucesce u GSV nekog potencijalnog povratnika, ali IDP/izbeglica o kome se radi treba da bude obavesten o bilo kakvoj primedbi koju je izrazila lokalna zajednica u smislu eventualnih bezbednosnih pretnji. UNHCR ce obezbediti transparentnost u izboru raseljenih lica koja ucestvuju u GSV, kao i to da grupa reprezentuje svoju zajednicu.
Etapa 1: UNHCR (ili njegov zastupnik) je odgovoran za kontaktiranje pojedinacnih ucesnika koji ucestvuju u GSV i za organizovanje njihovog prevoza od mesta raseljenja do Kosova. KFOR i/ili UNMIK Policija su odgovorni za obezbedenje pratnje za ucesnike na Kosovu, kada je to potrebno. Po dolasku u opstinu, predsednik Skupstine opstine i MA treba da pozdrave potencijalne povratnike, a zatim da im pruže informacije.
Na tom sastanku, kojim predsedava UNHCR, clanovi MWG informisu ucesnike GVS o tekucoj situaciji u njihovom predratnom prebivalistu. Pitanja od posebnog interesa za IDP/izbeglice treba da budu na dnevnom redu, a to su mogucnosti stambene obnove, HPD, ranije zaposlenje i mogucnost stvaranja prihoda, bezbednost i sloboda kretanja, socijalna pomoc i penzije, obrazovanje i strukture i upravljanje opstinom. Kao i informacije za GIV, sve prezentacije treba da budu pripremljene pre GSV i prodiskutovane sa clanovima MWG.
Etapa 2: Uz pomoc UNMIK Policije i UNMIKa, UNHCR (ili njegov zastupnik) je odgovoran za posete pojedinacnim kucama ucesnika. To je prilika za IDP/izbeglice da posete svoje nekadasnje susede i obnove veze sa svojom starom zajednicom. Da bi se smanjila mogucnost uznemirenja javnostii/ili destabilizacije odnosa u zajednici, clanovi MWG treba da budu u kontaktu sa zajednicomdomacinom pre ponovnog videnja raseljenih lica sa bivsim susedima. Pored toga, emocionalni stres zbog posete svome domu ne treba potcenjivati. Prema tome, clanovi MWG koji ucestvuju u GSV treba da obrate posebnu pažnju na osetljivost raseljenih lica. Pored Civilne policije, NGO, UNMIK, UNHCR treba da prate raseljena lica, ako je pratnja potrebna.
Etapa 3: Posle posete kucama, UNHCR (ili njegov zastupnik) vodi pojedinacne intervjue sa ucesnicima GSV (videti Anex 3 za sugestije za intervju) uz asistenciju UNMIKa, potencijalnih implementarnih partnera ili drugih clanova MWG. Ovi intervjui moraju da budu dobrovoljni i pomocu njih treba da pokusaju da prikupe relevantne informacije o ucesnicima-IDP/izbeglicama i njihovim uslovima u raseljenju. Podaci o trenutnom statusu pojedinca, ranijemzaposlenju i strucnosti, mogucnosti izdržavanja po povratku i ranijim odnosima sa susedima predstavljaju koristne podatke za razvoj projekata i planiranje potencijalnog povratka. Na kraju GSV, UNHCR sakuplja sve informacije iz ankete i prezentira ih na narednom sastanku MWG.