Priručnik za održivi povratak
UVOD
Potreba za kreiranjem dokumenta koji ce pojasniti procedure i aktivnosti oko povratka pojavila se u sezoni povratka 2002. god. kada se jedan broj ucesnika koji je bio ukljucen u nastajuci proces suocio sa specificnim pitanjima u vezi sa implementacijom projekata povratka. U maju 2002. UNMIK je formulisao svoju politiku povratka u konceptu pod naslovom Pravo na održivi povratak. Ubrzo je postalo jasno da je toj politici bio potreban dodatni dokument koji bi poslužio kao prakticni vodic kako primeniti principe postavljene u konceptu. Takode se pokazalo da je potreban i jedan sveobuhvatni okvir koji bi ustanovio ne samo procedure za realizaciju principa, vec isto tako formalizovao i unapredio vec ucinjene napore na koordinaciji. Postavljen je zahtev od strane raznih ucesnika, vec angažovanih u procesu, za kreiranjem jednog dokumenta koji bi:
- formalizovao koordinaciju medu ucesnicima putem definisanja uloge i
odgovornosti, - ustanovio procedure za donosenje odluka u postojecim koordinacionim
telima, i - predložio jedan standardni proces u kojem bi se odnosni projekti za povratak donosili i finansirali.
Prirucnik za održivi povratak je donet u ovome duhu, tj. imajuci u vidu zahteve službenika sa terena. Posebno, on ima za cilj da jos dalje rasvetli oblast povratka pružajuci detaljne smernice o ulozi opstinskih i regionalnih radnih grupa za povratak. Stoga je on namenjen najsirem auditorijumu, a ne samo medunarodnim telima zastupljenim u radnim grupama, vec i PISG, vlastima Kosovu susednih teritorija, izbeglicama/IDP i donatorskoj zajednici.
Prirucnik predstavlja skroman pokusaj odgovora na postavljena pitanja i potrebna razjasnjenja.Namera je da se on koristi kao vodic baziran na primerenoj praksi koja je omogucila najodrživije rezultate u povratku manjina. Prirucnik predstavlja živ dokument, podložan periodicnom revidiranju, proceni i unapredenju. Ovaj Prirucnik ima za cilj da vise bude vodic nego recept, i kao takav, dozvoljava fleksibilnost i zaista utice na implementarne strukture da uvaže lokalne okolnosti i da smernice upodobe prema razvoju okolnosti. On je donet na fleksibilan nacin da bi uzeo u obzir kosovske regionalne specificnosti. Problemi na koje se nailazi u datim smernicama i preporuke za unapredenje ce se razmatrati u buducim revizijama.
Niže date procedure za proces povratka su kreirane da budu fleksibilne kako bi odgovorile na nepredvidivo okruženje u kojem se povratak desava. Radi pojednostavljenja prezentacije procedura, razumljivo je da se one primenjuju na "omoguceni" povratak grupa IDP/izbeglica i na prezentaciju donatorima spiskova projekata povratka da bi oni odgovorili na utvrdene potrebe potencijalnog povratka za koji se traži finansiranje. Medutim, sama priroda spontanog individualnog povratka, koji do danas predstavlja vecinu ukupnog povratka, može da traži brzu reakciju. Odeljak pod naslovom "Skala povratka" upravo se bavi ovom situacijom. Dalje, ciklusi donatorskog finansiranja se razlikuju i mogu da se ne poklapaju sa procedurama ovde datim. Cesto se donator obraca NGO sa zahtevom za konceptom i/ili predlogom koji bi on mogao da finansira. U mnogim od ovih slucajeva vreme je ograniceno, pa NGO moraju reagovati brzo da bi obezbedile finansiranje. Ipak, MWG bi trebalo da ocekuju da im se koncepti mogu podnositi na odobrenje tokom cele godine i da se moraju primeniti neposredne procedure odobrenja. Operativne smernice daju usmereni pristup koji treba primeniti u tim okolnostima.