|
|
"Kad se pomene mučenje, mnogi ljudi će odmah pomisliti na slike najsvirepijih oblika fizičke i duševne patnje - čupanje noktiju, elektrošokove, lažna pogubljenja, prisiljavanje da se posmatra mučenje roditelja ili dece, silovanje. Takve slike u prosečnom čoveku bude snažno osećanje gnušanja, jer malo ko može da ostane ravnodušan pred nanošenjem takvog bola drugom ljudskom biću. Javno, tortura (mučenje) se širom sveta osuđuje i čak je apsolutno zabranjena svim relevantnim instrumentima počev od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Kršenje ove zabrane smatra se toliko ozbiljnim da se za njega ne može pronaći nikakvo pravno obrazloženje, čak ni u vreme vanrednog stanja ili oružanog sukoba. Ipak, jedan pogled na izveštaje Specijalnog izvestioca UN za slučajeve mučenja, ili Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, pa i izveštaje u štampi, pokazuje da mučenje nije pojava koja pripada prošlosti. Iako je danas neprihvatljivo da državni zvaničnici javno opravdavaju mučenje, ne može se poreći da su mučenje i njemu srodne pojave, svirepo, nečovečno i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje, zatvorili vrata za sobom i nastavili da veoma uspešno istrajavaju u tišini."
Iz Uvoda knjige "PRIRUČNIK ZA IZVEŠTAVANJE O SLUČAJEVIMA MUČENJA"
PREUZMI CELU KNJIGU
(2,29 MB) |