Povodom 26. juna Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, domaća, nevladina organizacija IAN - Međunarodna mreža pomoći želi da skrene pažnju javnosti na obavezu države da odredi ili uvede jedan ili više nezavisnih nacionalnih mehanizama za prevenciju torture , preuzetu potpisivanjem UN Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni odnosno ratifikovanjem Opcionog protokol uz konvenciju (OPCAT) 2006. godine.
OPCAT ima za cilj da ustanovi sistem redovnih poseta međunarodnih i nacionalnih stručnih tela ustanovama gde se nalaze osobe lišene slobode u cilju sprečavanja torture i drugih oblika lošeg postupanja.
OPCAT predviđa da država članica najkasnije godinu dana nakon ratifikacije ili pristupanja ovom protokolu odredi ili uvede jedan ili više nezavisnih nacionalnih mehanizama za prevenciju mučenja. To znači da je Srbija bila obavezna da to uradi u 2007. godini, ali iako je od tada prošlo više od tri godine, to još nije učinjeno.
Pozivamo Parlament Srbije da što hitnije odredi Nacionalni mehanizam za prevenciju i time ispuni preuzetu obavezu.
" Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni obavezuje države potpisnice da spreče torturu, prepoznaju i kazne počinioce, obezbede fer i adekvatnu novčanu kompenzaciju za žrtve, zvanično priznanje da je datoj osobi naneta povreda i patnja kao i rehabilitaciju. Zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije IAN sprovodi Sveobuhvatni program rehabilitacije za žrtve torture u Srbiji i Bosni i Hercegovin i u okviru koga žrtve torture i njihove porodice besplatno dobijaju neophodne usluge i pomoć u okviru IAN-ovog Centra", saopštila je Sandrina Špeh Vujadinović, koordinatorka Centra za rehabilitaciju žrtava torture.
Država Srbija nema razvijene posebne programe za žrtve torture, jedini specijalizovani centar u kome žrtve torture i članovi njihovih porodica mogu dobiti sveobuhvatnu rehabilitaciju funkcioniše u okviru IAN-a Međunarodne mreže pomoći . Rehabilitacija podrazumeva besplatnu psihološku, psihijatrijsku, medicinsku, pravnu pomoć i edukaciju u Centru za rehabilitaciju žrtava torture u Beogradu i na terenu putem mobilnih timova. Aktivnosti se odvijaju na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine zahvaljujući projektu koji finansira Evropska unija.
Povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture 26. juna, pod sloganom Zajedno protiv torture, IAN organizuje i plesno muzički kapuera performans na Kalemegdanu (kod fontane Ribar) od 16:30. Na sajtu IAN-a svi mogu da daju svoj doprinos ovom danu tako što će učestvovati u turniru igrajući video igricu Obrišimo torturu .
Međunarodna mreža pomoći IAN je humanitarna organizacija u okviru koje postoji Centar za rehabilitaciju žrtava torture ( CRTV ) koji pruža besplatnu psihološku, psihijatrijsku, medicinsku i pravnu pomoć kao i edukaciju svim žrtvama torture, među kojima dominiraju osobe sa iskustvom ratne torture. Rad sa klijentima se odvija u Centru i na terenu. Do sada je u okviru CRTV-a pomoć dobilo više od 2000 žrtava torture i članova njihovih porodica. Brojni donatori su do sada podržali rad Centra, među kojima se ističu: Evropska komisija, Dobrovoljni fond Ujedinjenih nacija za žrtve torture i CAFOD.
Za sve dodatne informacije:
Gordana Stankov Stojilović, Koordinator programa
Admirala Geprata 10, Beograd
063 264 722
011 7617 197
26. jun 2010.
GLOBALNO JAVNO SAOPŠTENJE IRCT-a
povodom Međunarodnog dana Ujedinjenih nacija
za podršku žrtvama torture , 26. jun 2010.
Dame i gospodo,
Danas se obeležava Međunarodni dan Ujedinjenih nacija za podršku žrtvama torture. Ovaj dan je prilika da razmislimo o prošlosti, da odamo počast žrtvama i onima koji su preživeli torturu i da se okrenemo boljoj budućnosti: svetu bez torture.
Užasavajuća praksa torture i dalje pogađa ljude u svetu. Ali svet bez torture je moguć. To je nešto čime uvek treba da se vodimo. To dugujemo žrtvama ovog gnusnog zločina iz celog sveta.
Svet bez torture neće postati stvarnost dok ne obezbedimo lečenje onima koji su bili podvrgnuti ovom strašnom delu. Bez lečenja, izvesno je da će posledice torture nastaviti da budu prisutne u onima koji su preživeli.
Svake godine preko 100.000 onih koji su preživeli torturu dobija tretman u centrima koji su članovi Međunarodnog saveta za rehabilitaciju žrtava torture (IRCT). Ali ima ih mnogo više. Moramo zajedno da radimo da bismo doprli dalje i pružili tretman velikom broju onih koji pate.
Stvarajući svet bez torture moramo da nastojimo da obezbedimo da postoje mehanizmi koji će u budućnosti sprečavati torturu. Značajan korak ka ovome će biti učinjen kada se vlade, zdravstveni profesionalci i drugi relevantni akteri obavežu da obezbede pristup pravdi za žrtve.
Ovo mora obuhvatiti i decu, veoma često zaboravljene žrtve torture. Iako svi mogu biti žrtve torture, deca su posebno ranjiva, naročito one brojne devojčice i dečaci rođeni u sredinama gde vladaju siromaštvo i konflikti.
U sredinama gde je rat i policija brutalno postupa, deca su veoma često žrtve nasilja u rukama surovih mučitelja. Danas naglašavamo da je dužnost svake države da obezbedi da postoji neko ko će govoriti u njihovo ime i štititi ih od ovog groznog zločina.
Dame i gospodo,
Proteklih godina videli smo da je načinjeno mnogo pozitivnih koraka na dugom putu ka svetu bez torture. Ovi koraci moraju se slaviti. Evo nekoliko primera:
u Aziji je Pakistan ovog meseca ratifikovao Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv torture. A vidimo da i Indija, druga zemlja po naseljenosti u svetu, preduzima korake da ratifikuje Konvenciju.
U Evropi smo videli da je britanska vlada pozvala da se izvrši istraga o saučesništvu u torturi u takozvanom "Ratu protiv terora". U Africi, nakon užasnog nasilja posle izbora u Keniji, Međunarodni krivični sud je najavio da će pokrenuti istragu i zaštititi svedoke.
U severnoj i južnoj Americi videli smo da je Argentina uspešno izvela pred lice pravde počinioce torture i despotskog režima 70-tih godina, poslavši tako snažnu poruku da počinioci nemaju gde da se sakriju.
I na kraju, iako ne najmanje bitno, na lokalnom nivou centri članovi IRCT-a neumorno rade pomažući žrtvama torture da ponovo izgrade svoj život, kao i da podižu svest i traže pravdu.
Dame i gospodo,
Najveća pretnja borbi protiv torture i dalje je ravnodušnost: da ćutke prihvatimo da tortura postoji. Danas, dok odajemo počast žrtvama i onima koji su preživeli torturu širom sveta, obećajmo da nećemo ćutke prihvatati da se zločin činjenja torture nastavlja. Obavežimo se da ćemo uraditi sve što možemo kako bismo sprečili da još veći broj ljudi strada.
U ovom trenutku, mi - centri za rehabilitaciju i programi članovi IRCT-a - zajednički podižemo glas u čitavom svetu čitajući ovo saopštenje na ovaj specijalan dan. Zajedno, kažemo da nećemo ćutati i da ćemo nastaviti da ulažemo napore da živimo u svetu bez torture.
Mohamud Sheikh Nurein Said Brita Sidhof Predsednik IRCT-a Generalni sekretar IRCT-a
Potpisivanjem UN Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni, odnosno ratifikovanjem Opcionog protokol uz konvenciju (OPCAT) 2006. godine država Srbija preuzela obavezu da uvede jedan ili više nezavisnih nacionalnih mehanizama za prevenciju torture i tu obavezu još uvek nije ispunila. Povodom 26. juna, Međunarodnog dana UN za podršku žrtvama torture , IAN - Međunarodna mreža pomoći organizuje niz događaja kako bi ova situacija promenila.
Konferencija za štampu će se održati
u sredu, 23. juna u 11 časova u Medija centru, Terazije 3
Na konferenciji će govoriti:
Thomas Gnocchi , Šef političkog sektora Delegacije Evropske komisije u Srbiji
Miloš Janković , zamenik Zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode
Sandrina Špeh Vujadinović , Koordinatorka Centra za rehabilitaciju žrtava torture IAN-a
Đorđe Alempijević, Institut za sudsku medicinu
Ljiljana Palibrk, Helsinški odbor za ljudska prava
Pored toga na konfrenciji će biti predstavljene usluge dostupne za žrtve dostupne u Centru za rehabilitaciju žrtava torture koji podržava Evropska unija.
U sklopu ovogodišnje kampanje povodom 26. juna pored konferencije IAN organizuje i
PLESNO-MUZIČKI KAPUERA PERFORMANS Zajedno protiv torture u subotu, 26. juna, od 16:30h do 18h na Kalemegdanu kod fontane Ribar (ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj)
na web sajtu IAN-a www.ian.org.rs nalazi se edukativna Pakmen Internet igrica. Igrajte i Obrišite torturu !
Pozivamo Vas da nam se pridružite i podržite. Za svet bez torture!
IAN Međunarodna mreža pomoći
Admirala Geprata 10, Beograd www.ian.org.rs
Međunarodna mreža pomoći IAN je humanitarna organizacija u okviru koje postoji Centar za rehabilitaciju žrtava torture ( CRTV ). Ovaj Centar je osnovan 2000. godine u Beogradu i akreditovan od strane IRCT-a (Međunarodni savet za rehabilitaciju žrtava torture). U CRTV -u žrtvama svih vrsta torture i članovima njihovih porodica omogućena je besplatna psihološka, psihijatrijska, medicinska i pravna pomoć kao i edukacija.
Kako bismo se pridružili svetu u borbi protiv torture, od izuzetne je važnosti da ljudima koji su preživeli iskustvo torture prenesemo informaciju o postojanju našeg Centra i omogućimo im rehabilitaciju. Pomoć i podrška predstavnika medija u sprovođenju naše misije je od neprocenjivog značaja.
26. jun 2009.
Zajedno protiv torture
Povodom 26. juna Međunarodnog dana podrške žrtvama torture domaća, nevladina organizacija IAN Međunarodna mreža pomoći želi da skrene pažnju javnosti na prisustvo torture kod nas i u svetu kao i neophodnost borbe protiv nje i potrebu da se žrtvama pruži pomoć i podrška.
Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni koju je usvojila Generalna Skupština Ujedinjenih nacija stupila je na snagu 26. juna 1987. godine, a Srbija je među državama potpisnicama. Konvencija jasno ističe da je zabrana torture apsolutna i da NIKO i NI POD KOJIM USLOVIMA, ne sme biti izložen torturi. Vanredno stanje, rat, zaštita države i nacionalnih interesa, borba protiv organizovanog kriminala ili terorizma NE MOGU i NE SMEJU biti opravdanje za primenu torture!
Konvencija obavezuje države potpisnice da spreče torturu, prepoznaju i kazne počinioce, obezbede fer i adekvatnu novčanu kompenzaciju za žrtve, zvanično priznanje da je datoj osobi naneta povreda i patnja kao i rehabilitaciju.
Srbija je 26.09.2006. ratifikovala i Opcioni protokol UN uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka (OPCAT). Cilj ovog Protokola je da uspostavi sistem redovnih poseta mestima gde se nalaze lica lišena slobode od strane nezavisnih međunarodnih i domaćih tela, radi prevencije torture i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka. Potpisivanjem ovog protokola Srbija se obavezala da uspostavi jedno ili više tela koja vrše posete radi prevencije torture i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka - Nacionalni mehanizam za prevenciju, u roku od godinu dana od ratifikacije protokola. Podsećamo da je rok odavno prošao i da je neophodno da Parlament urgentno odredi Nacionalni mehanizam za prevenciju i time ispuni preuzetu obavezu.
Država Srbija nema razvijene posebne programe za žrtve mučenja, jedini specijalizovan centar u kome žrtve torture i članovi njihovih porodica mogu dobiti sveobuhvatnu rehabilitaciju funkcioniše u okviru IAN-a Međunarodne mreže pomoći , od 2000. godine. Rehabilitacija podrazumeva besplatnu psihološku, psihijatrijsku, medicinsku, pravnu pomoć i edukaciju u Centru za rehabilitaciju žrtava torture u Beogradu ili putem mobilnih timova. Aktivnosti se odvijaju na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine.
Od kraja 2009. godine pomoć će se pružati i u okviru dva specijalizovana centra koja će se u toku 2009. formirati u Bosni i Hercegovini - u Domu zdravlja u Milićima i u Opštoj bolnici u Trebinju, zahvaljujući projektu "Sveobuhvatni program rehabilitacije za žrtve torture u Srbiji i Bosni i Hercegovini" koji finansira Evropska unija.
26. jun 2009.
Globalno javno saopštenje IRCT-a povodom Međunarodnog dana Ujedinjenih nacija za podršku žrtvama torture
Pre dvadeset pet godina, Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava podnela je nacrt dokumenta Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Cilj je bio da se svetu pruži efikasan instrument koji će pomoći da se zabrani tortura. U to vreme već je postojalo nekoliko deklaracija i sporazuma koji osuđuju torturu i promovišu ljudsko dostojanstvo i prava. Ali UN sistemu su nedostajali obavezujući propisi i za sprečavanje torture i za pružanje podrške žrtvama.
Ovaj dokument koji je predat Generalnoj skupštini UN-a kasnije je postao Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni . Generalna skupština usvojila je konvenciju i pozvala države da je potpišu i ratifikuju. Tri godine kasnije 26. juna 1987. Konvencija je zvanično stupila na snagu.
U ovom trenutku 146 država ratifikovalo je ovu Konvenciju, šaljući tako snažnu političku poruku da je tortura nezakonita i da za nju nema mesta u našem svetu. Zamah dobija i Opcioni protokol uz ovu konvenciju. Protokol obavezuje države potpisnice da stvore efikasne mere za prevenciju torture i nečovečnog postupanja na svim teritorijom pod njihovom jurisdikcijom, i da uspostave mehanizam za nezavisni nadzor mesta gde su lica lišena slobode - jedno od mesta gde se najčešće dešava tortura.
26. jun je postao simbol naših moralnih, etičkih i profesionalnih obaveza da sprečimo torturu i da osiguramo prava žrtava torture i njihovih porodica. Više od jedne decenije svet obeležava 26. jun kao Međunarodni dan Ujedinjenih nacija za podršku žrtvama torture . Na ovaj dan, hiljade pojedinaca i organizacija širom sveta govore protiv torture i zahtevaju da se zadovolje potrebe i ispoštuju prava ljudi koji su preživeli torturu.
U ovom trenutku, programi i centri za rehabilitaciju koji su članovi Međunarodnog saveta za rehabilitaciju žrtava torture (IRCT) zajedno podižu svoj glas širom sveta, čitajući ovo saopštenje. Ovo je saopštenje globalne solidarnosti. Saopštenje koje pokazuje da smo - bez obzira na etničko ili kulturno poreklo, jezik ili religiju - ujedinjeni protiv torture i solidarni sa žrtvama torture i njihovim porodicama. Ono je podsetnik da su svakoga dana ljudi u svetu podvrgnuti torturi. Ali i podsetnik da oni mogu, uz odgovarajuću pomoć, da iznova sagrade svoje živote nakon što su bili podvrgnuti patnji pod surovom rukom torture.
U godinama nakon 1984. kada je predstavljen nacrt Konvencije pred Ujedinjenim nacijama, došlo je do velikih promena kada je reč o ljudskim pravima. Pre dvadeset pet godina postojale su mnoge zemlje sa represivnim režima koji su sistematski mučili svoje protivnike.
Danas je tortura u nekim od tih zemalja dramatično smanjena. Ali druge države koje su prethodno bile posvećene borbi protiv torture oslabile su svoj stav pod izgovorom da štite nacionalnu bezbednost. Zaista, nekoliko demokratskih zemalja direktno primenjuju ili su prihvatile torturu, tvrdeći da je ovaj napad na ljudsko dostojanstvo efikasno i neophodno sredstvo da bi se sprečile terorističke delatnosti.
Izazovi su veliki. Kolektivni multidisciplinarni napori su potrebni kako bismo se suprotstavili raširenoj, nezakonitoj praksi torture nad pojedincima i zajednicama. Danas, 25 godina nakon što je Konvencija protiv torture podnesena Generalnoj skupštini UN-a, hitno je potrebno da svet obnovi svoju posvećenost principima Konvencije.
Pozivamo institucije UN-a da jasno i pravično osude sve države koje primenjuju torturu. I pozivamo građane, zajednice i organizacije civilnog društva da vrše pritisak da sve države sveta ratifikuju Konvenciju i da obezbede da je njihove države poštuju i zaustave nezakonitu i užasnu primenu torture jednom zauvek.
Ovog 26. juna odajemo počast ogromnom broju dečaka i devojčica, žena i muškaraca koji su bili žrtve ovog strašnog zločina - onima koji su platili svojim životima kao i onima koji su preživeli. Odajemo poštovanje njihovoj snazi i hrabrosti. I ujedinjenim glasom, ustajemo zajedno protiv torture.
Dr Abdel Hamid Afana Brita Sidhof
Predsednik IRCT-a Generalni sekretar IRCT-a
25. maj 2009.
Osuda prebijanja osoba u takozvanim rehabilitacionim centrima
Međunarodna mreža pomoći IAN , lokalna nevladina organizacija koja se od 1997. godine aktivno bavi zaštitom i promocijom mentalnog zdravlja, najoštrije osuđuje praksu prebijanja osoba u takozvanim rehabilitacionim centrima, poput onog u Crnoj Reci kod Novog Pazara. Ne postoji niti može postojati medicinsko niti bilo kakvo drugo opravdanje za zlostavljanje korisnika usluga ovakvih centara, niti se iza navodne brige za zdravlje bolesnih sme sakrivati nehumana potreba da se sa drugim i drugačijim brutalno obračunava. Osobe zavisne od psihoaktivnih supstanci, već dovoljno iscrpljene borbom protiv sopstvene zavisnosti, suočene sa brojnim predrasudama i neprihvatanjem okoline, fizičko zlostavljanje dodatno ponižava i povređuje, umanjujući tako šanse za oporavak i povratak životu. U celom civilizovanom svetu tortura nad pacijentima je zauvek odbačena kao direktno kršenje ljudskih prava i nasilje koje dovodi do ozbiljnih, trajnih mentalnih poremećaja. Ne postoji razlog da u Srbiji bude drugačije.
IAN pozdravlja brzu reakciju Zaštitnika građana, gospodina Saše Jankovića i podnošenje krivičnih prijava protiv odgovornih i istovremeno apeluje na nadležne organe da neophodne radnje obave na što je moguće brži i efikasniji način, ne bi li se rad takozvanog rehabilitacionog centra što je pre moguće zaustavio.
IAN takođe pozdravlja i reakciju Sinoda SPC i njihov zahtev da se nelegalni stacionar Crna Reka odmah zatvori. Istovremeno, IAN očekuje od Sinoda da i ubuduće na sličan način osuđuje sve pojave fizičkog nasilja i ograničavanja kretanja unutar Crkvenih objekata i utočišta koja funkcionišu pod okriljem ili pri Crkvenim ustanovama. Takođe, IAN zahteva od Sinoda da se izjasni informacijom o postojanju bilo kakvih procedura unutar Crkve koje uključuju fizičko ili psihičko maltretiranje, vezivanje ili ograničavanje slobode, i posebno procedure usmerene na pomoć mentalno obolelim licima i obezbeđivanje takvim osobama adekvatne medicinske (psihijatrijske) pomoći.
Na kraju, IAN podseća da bi ovakvi problemi bili neuporedivo ređi kada bi nadležna ministarstva Vlade Republike Srbije obezbedila adekvatne službe ne samo za lečenje nego i za rehabilitaciju osoba zavisnih od psihoaktivnih supstanci. Kada bi takve službe postojale i radile svoj posao, ne bio bilo potrebe za očajničkim merama očajnih porodica.
8. decembar 2008.
Početak Sveobuhvatnog programa rehabilitacije za žrtve torture u Srbiji i BiH
Prvog decembra 2008. zvanično je otpočeo projekat "Sveobuhvatni program rehabilitacije za žrtve torture u Srbiji i Bosni i Hercegovini" koji sprovodi domaća nevladina organizacija IAN Međunarodna mreža pomoći.
Projekat je usmeren na pružanje sveobuhvatne psihoterapeutske, medicinske, psihosocijalne i pravne pomoći osobama koje su preživele torturu i njihovim porodicama. Ove usluge pružaće se u okviru IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture u Beogradu kao i u dva specijalizovana centra koja će se zahvaljujući projektu formirati u okviru dve partnerske organizacije u Bosni i Hercegovini - u Domu zdravlja "Sveti Nikola" u Milićima i u Opštoj bolnici u Trebinju. Ova dva nova Centra za rehabilitaciju žrtava torture u BIH biće opremljena adekvatnim tehničkim aparatima, a profesionalci koji su uključeni u rad sa žrtvama torture proći će specijalizovanu stručnu obuku na polju psihijatrijske, medicinske i pravne pomoći žrtvama bilo ratne ili policijske torture.
Ovaj trogodišnji projekat je sa 748.117 evra finansijski podržala Evropska komisija kroz program Evropski instrument za demokratiju ljudska prava (EIDHR). Drugi deo sredstava u iznosu od 213.162 evra za realizaciju projekta obezbedio je Dobrotvorni fond Ujedinjenih nacija za žrtve torture (UNVFVT).
Predviđeno je da oko 1000 osoba, većinom ljudi koji su preživeli torturu u logorima tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije tokom devedesetih, članovi njihovih porodica, kao i sadašnje žrtve policijske torture i nečovečnog postupanja u Srbiji i BiH, dobiju neophodne usluge i pomoć kako bi što uspešnije prebrodili posledice koje na fizičko i mentalno zdravlje ostavlja tortura.
Pored ovoga, projekat će biti usmeren i na podizanje svesti opšte javnosti i donosilaca odluka u Srbiji i BiH o pitanjima vezanim za torturu. I pored činjenice da je veliki broj zemalja potpisao i usvojio UN Konvenciju protiv torture koja izričito kaže da tortura NIJE DOZVOLJENA u bilo kom obliku i pod bilo kojim okolnostima, još uvek veliki broj ljudi u svetu doživljava torturu, a počinioci često ostaju nekažnjeni.
Međunarodna mreža pomoći IAN je humanitarna organizacija u okviru koje postoji Centar za rehabilitaciju žrtava torture ( CRTV ) koji pruža besplatnu psihološku, psihijatrijsku, medicinsku i pravnu pomoć kao i edukaciju svim žrtvama torture, među kojima dominiraju osobe sa iskustvom ratne torture. Rad sa klijentima se odvija u Centru i na terenu. Do sada je u okviru CRTV-a pomoć dobilo više od 2000 žrtava torture i članova njihovih porodica. Brojni donatori su podržali rad Centra, među kojima se ističu: Evropska komisija, Dobrotvorni fond Ujedinjenih nacija za žrtve torture, Međunarodni savet za rehabilitaciju žrtava torture (IRCT), Microsoft, Dansko Ministarstvo spoljnih poslova i CAFOD.
Za sve dodatne informacije:
Jelena Bakalić, Programska direktorka IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture
Tel: 011 7617-197
Fax: 011 7617-243
Ova web prezentacija sačinjena je uz finansijsku pomoć Evropske unije.
Za sadržinu ove web prezentacije odgovoran je isključivo IAN i ni pod kakvim okolnostima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
Za medije 
