Cilj IAN Telecentra
Cilj IAN Telecentra je razvoj polaznika kako bi aktivno učestvovali u savremenoj ekonomiji, našli novi/bolji posao i prilagodili se potrebama tržišta rada, kroz:
Promociju celoživotnog učenja kao razvojnog alata za sve građane
Celoživotno učenje je definiano od strane Evropskog saveta kao sve aktivnosti preduzete tokom života, koje su usmerene na poboljšanje znanja, veština i sposobnosti.
Ono uključuje formalno učenje - podrazumeva organizovan procesa obrazovanja koji vodi sticanju nacionalno priznatih kvalifikacija, diploma, neformalno učenje - podrazumeva sticanje znanja i veština koja su izvan programa formalnog sistema obrazovanja a koja vode razvoju ličnih, socijalnih i profesionalnih kompetencija i informalno učenje - odnosi na iskustveno učenje o stvarima koje ih okružuju - mirovno obrazovanje, rešavanje konflikata
Do 2010., prosečan nivo učestovanja u celoživotno učenju radno sposobnog stanovništva (25-64 godina) u Evropskoj Uniji mora biti makar 12,5%
Podsticanje društvene inkluzije marginalizovanih grupa kroz proces celoživotnog učenja
Edukativni nivo je prema "Izveštaju procene siromaštva" Svetske banke, najvažniji od svih faktora koji utiče na rizik od siromaštva. Važnost edukacije za smanjenje siromaštva je jasno pokazuju rezultati Istraživanja životnog standarda populacije , koji pokazuju da 69% siromašnih u Srbiji ima samo osnovnu ili nezavršenu srednju školu, dok samo 2% siromašnih ima završenu visoku školu.
U Evropskoj Uniji do 2010. treba postići prosečan nivo koji ne premašuje 10% osoba koja rano napuštaju školski sistem.
Nalaženje najboljih praksi u oblasti podučavanja i učenja
eEurope akcioni plan definiše učenje na daljinu (e-Learning) kao korišćenje novih multimedijalnih tehnologija i Interneta, radi poboljšanja kvaliteta učenja kroz olakšavanje pristupa resursima i servisima kao i razmene i saradnje na daljinu. Metode podučavanja i učenja moraju se prilagoditi moraju se prilagoditi širokom spektru različitih interesa, potreba i zahteva pojedinaca i posebnih interesnih grupa u multikulturanom društvu. Ovo zahteva veliki zaokret prema sistemu obuke koji je orijentisan prema korisniku sa propustljivim granicama između sektora i nivoa. Savremena e-learning rešenja prepoznaju važnost učenja kao socijalnog procesa, nudeći mogućnost za saradnju sa drugim učenicima, za interakciju sa sadržajem i za vođenje od strane učitelja i trenera.
Usvajanje najviših standarda društva zasnovanog na znanju
Program Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju PISA -studija (skraćeno od Programme for International Student Assesment) iz 2000. godine predlaže šest različitih definicija kvaliteta edukacije: produktivnost, instrumentalnu efikasnost, sposobnost prilagođavanja, jedankost, efikasnost i raznolikost.
Razvoj i primena programa prema zahtevima lokalnih tržišta rada
Međunarodna organizacija rada (International Labour Organization) je napravila istraživanje među poslodavcima o veštinama koje nedostaju kandidatima koji se prijavljuju za novi posao. Najčešće veštine koje nedostaju su učenje kako se uči, funkcionalna i numerička pismenost, efikasno slušanje i komunikacione veštine, prilagođavanje kroz proces kretaivnog mišljenja i rešavanje problema, upravljanje vlastitim resursima, socijalne veštine, prilagođavanje timskom radu, osnovne tehnološke veštine i vođstvo.
Delovi teksta su preuzeti sa
http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/adult-yug-ser-srb-t02.pdf
http://www.hajdeda.org.yu/08_download/omladinska_politika_participacija_i_mirovno_obrazovanje.pdf
|