Izbeglištvo, trauma i tortura Publikacije Život u posleratnim zajednicama Objavljeno pre 24. maj 2005. 7 minuta čitanja 0 0 376 Istraživački tim IAN-a je tokom leta 2004 godine sproveo kompleksno regionalno istraživanje na uzorku od 1502 ispitanika: izbeglica, povratnika, raseljenih lica i lokalne populacije u Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Istraživanjem su obuhvaćene teme: Životni usloviStavovi prema povratku i integracijiMentalno zdravlje iStatus ljudskih prava „Život u posleratnim zajednicama“ je istraživački projekat orijentisan ka izbegličkim i povratničkim zajednicama, sa ciljem da snimi i opiše faktore koji su važni pri nalaženju trajnog rešenja za izbegla i raseljena lica u regionu Balkana. Prikupljeni podaci daju kompleksan pregled različitih aspekata izbegličke i povratničke realnosti, uključujući stambeno pitanje, radni status i primanja, uslove i mogućnosti povratka ili integracije, percepciju situacije u okruženju, opšte psihološko stanje i mentalno zdravlje, ugroženost osnovnih ljudskih prava, ratnu i posleratnu viktimizaciju, socijalnu distancu prema drugim nacionalnostima. Istraživanje je jedinstveno po svojoj širini i regionalnom karakteru. Realizovano je kroz inicijativu i saradnju civilnog sektora. Partnerske organizacije na ovom projektu bili su Dalmatinski odbor solidarnosti, DOS (Hrvatska), Biro za ljudska prava Tuzla (BiH), Omladinski centar Milići (BiH) i Centar za toleranciju i aktivizam CRTA (Hrvatska). Cilj ovog projekta je da prikupi podatke i predoči ih organizacijama i agencijama koje se bave različitim vrstama pomoći izbegličkoj populaciji u regionu, onima koji donose strategije i odluke ili daju izjave koje se tiču izbeglica, i šire da fenomene koje prate prisilne migracije predstavi stručnoj i široj publici. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Danske kroz FRESTA program. Svi delovi knjige, kao i sama knjiga u celini su u PDF formatu: Sadržaj: SARADNICI (1116 downloads ) (PDF 85 KB) ZAHVALNICA (1102 downloads ) (PDF 56,6 KB) UVOD (1111 downloads ) (PDF 68,3 KB) KRATAK NUMERIČKI OSVRT NA PROBLEM IZBEGLIŠTVA TOKOM JUGOSLOVENSKIH RATOVA (1991-1999) (432 downloads ) (PDF 1,12 MB) ISTRAŽIVAČKI POSTUPAK (1148 downloads ) (PDF 67,8 KB) MATERIJALNI STATUS ISPITANIKA (476 downloads ) (PDF 294 KB) DILEMA POVRATAK ILI INTEGRACIJA (1150 downloads ) (PDF 73,1 KB) STATUS LJUDSKIH PRAVA POVRATNIKA, IZBEGLICA I DOMICILNOG STANOVNIŠTVA U REGIONU (1148 downloads ) (PDF 130 KB) ETNIČKA DISTANCA I ETNIČKI STEREOTIPI KAO FAKTOR ODLUKE O POVRATKU (1117 downloads ) (PDF 127 KB) IZBEGLICE I MENTALNO ZDRAVLJE - IMPLIKACIJE ZA PROCES REPATRIJACIJE I INTEGRACIJE - PRELIMINARNO SAOPŠTENJE (1147 downloads ) (PDF 113 KB) NAJVAŽNIJI ZAKLJUČCI (1142 downloads ) (PDF 14,3 KB) ORGANIZATORI ISTRAŽIVANJA (1128 downloads ) (PDF 5,08 KB) PREUZMI CELU KNJIGU - Život u posleratnim zajednicama (681 downloads ) (1,65 MB) G. Opačić, I. Vidaković, B. Vujadinović „Život u posleratnim zajednicama“ IAN, Beograd, 2005. O izložbi „Prelaženje granica“ je deo projekta u transformaciji na kojem autor radi od 2002. godine, kada je počelo njegovo putovanje zemljama bivše Jugoslavije (prethodne izložbe u okviru istog projekta: Rostok, 2003 i Kotor, 2004). Marc Schneider , za razliku od mnogih drugih stranih fotografa, koji uglavnom „dođu, fotografišu i odu“, posvećen je postepenom i temeljnom upoznavanju ovdašnjih predela, ljudi i običaja. Njegove fotografije prikazuju poznate, manje poznate i skrivene krajolike, kulturne specifičnosti, rituale i navike ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, kao i trenutke svakodnevnog života. „Prelaženje granica“ ima dva značenja: jedno je bukvalno i odnosi se na prelaženje novostvorenih granica između država, nekadašnjih jugo-slovenskih republika, koje fotograf u svojim putovanjima prelazi; dok se drugo značenje temelji na potencijalu samog foto projekta da prelazi granice, doseže iza njih i putem fotografija povezuje narode i kulture (kako u okviru bivše Jugoslavije, tako i na relaciji Balkan – Zapadna Evropa – ostatak sveta…). Pogledajte fotografije sa otvaranja izložbi u Beogradu, Sarajevu, Kninu i Tuzli Pogledajte umetničke fotografije sa izložbe Malo je onih koji ne dele opšte osećanje da su se nama, građanima bivše Jugoslavije u poslednjih petnaest godina desile strašne i nezamislive stvari. Kada je reč o razumevanju razloga za sve to što nam se dogodilo, slika je potpuno drugačija: teško je naći makar dve osobe čije će viđenje uzroka velike jugoslovenske tragedije biti u svemu identično. Sigurno je da ti uzroci, kao ni uzroci tolikih drugih istoriji poznatih tragedija izazvanih delovanjem ljudi, nisu ni jednoznačni ni jednostavni. Ta činjenica, udružena sa činjenicom da postoje zadivljujuće mentalne razlike između ljudskih bića, dovoljna je da proizvede neizmernu količinu razlika u iščitavanju razloga za ono što nam se dogodilo.